Povišen krvni pritisak kod pasa, poznat kao sistemska hipertenzija, predstavlja ozbiljno stanje koje se razvija gotovo neprimetno. Pas može delovati potpuno zdravo, s normalnim apetitom i energijom, dok se unutar njegovog organizma, postepeno i neprimetno, povećava pritisak na krvne sudove i vitalne organe. Ta „tišina“ čini hipertenziju opasnom, jer ne daje bolne simptome ili dramatične znakove na početku, ali može ostaviti ozbiljne posledice.
Krvni pritisak je sila kojom krv deluje na zidove arterija i obično se izražava kroz dve vrednosti: sistoličku i dijastoličku. U veterinarskoj praksi, najčešće se prati sistolički pritisak, dok je dijastolički teže izmeriti kod pasa. Normalna vrednost sistoličkog pritiska je ispod 150 mmHg. Vrednosti od 160 mmHg ukazuju na oprez, dok se hipertenzija dijagnostikuje kada su vrednosti dosledno iznad 180 mmHg. Važno je napomenuti da jedna povišena vrednost, posebno pod stresom, nije dovoljna za dijagnozu.
Jedan od prvih organa koji trpi usled povišenog krvnog pritiska su oči. Mogu se javiti promene na mrežnjači, krvarenja unutar oka ili čak nagli gubitak vida. Pas koji je juče normalno reagovao na okolinu, može odjednom postati nesiguran i dezorijentisan. Povišen krvni pritisak takođe ozbiljno ugrožava bubrege, dodatno oštećujući bubrežno tkivo i pogoršavajući postojeće hronične bolesti. Krvarenje iz nosa bez jasnog uzroka može biti još jedan znak hipertenzije.
Kada su zahvaćeni mozak i nervni sistem, posledice mogu biti još ozbiljnije. Promene u ponašanju, dezorijentacija, slabost, napadi, pa čak i koma mogu nastati, zbog čega se hipertenzija naziva „tihim ubicom“. Prvi simptom može biti već nastala komplikacija koja se ne može lako prepoznati.
Cilj terapije povišenog krvnog pritiska kod pasa je jasan: sprečiti oštećenje organa i smanjiti rizik od teških komplikacija. Mnogi psi, čak i kada se osnovna bolest stabilizuje, zahtevaju dugotrajnu terapiju za snižavanje pritiska. U praksi se koriste ACE inhibitori, poput enalaprila, kao i blokatori kalcijumskih kanala, poput amlodipina. U zavisnosti od stanja, mogu se primeniti i drugi lekovi, uključujući diuretike.
U hitnim situacijama, kada je pritisak ekstremno visok i postoji opasnost od akutnog oštećenja mozga ili vida, primenjuju se lekovi brzog dejstva uz strogo veterinarsko praćenje. Nakon uvođenja terapije, kontrola se vrši kroz nekoliko nedelja, a cilj je postići sistolički pritisak ispod 150 mmHg. Periodične kontrole se sprovode svake nekoliko meseci, uz analize krvi i urina radi praćenja funkcije bubrega i mogućih neželjenih efekata lekova.
Vlasnici pasa igraju ključnu ulogu u redovnim kontrolama, smanjenju stresa i pridržavanju preporučene terapije. Održavanje zdravlja ljubimca uključuje i prepoznavanje potencijalnih simptoma hipertenzije, kao što su promene u ponašanju, dezorijentacija ili problemi sa vidom. Redovne posete veterinaru i proaktivno praćenje stanja mogu značajno pomoći u preventivnoj zaštiti zdravlja pasa.
U zaključku, povišen krvni pritisak kod pasa je ozbiljno stanje koje zahteva pažnju i pravilan tretman. Vlasnici bi trebali biti svesni simptoma i redovno pratiti zdravlje svojih ljubimaca kako bi sprečili ozbiljne komplikacije. Sa pravim pristupom i terapijom, moguće je održati kvalitetan život pasa, čak i u prisustvu hipertenzije.
