Sukobi među psima su česta pojava koja može biti uzrokovana različitim faktorima, kao što su teritorijalnost, zaštita vlasnika, hrana ili jednostavno prevelika uzbuđenost. Mnogi vlasnici misle da su psi počeli da se bore „ni iz čega“, ali svaki sukob ima svoje razloge. Posledice sukoba mogu biti ozbiljne, pa je važno znati kako pravilno i bezbedno prekinuti takvu situaciju.
Jedan od glavnih uzroka psećih sukoba su instinkti. Teritorijalni sukobi se javljaju kada nepoznat pas uđe na teritoriju drugog psa. Takođe, psi mogu postati agresivni kada osećaju potrebu da zaštite svoje vlasnike, porodicu, hranu ili igračke. Čak i bezazlena igra može se pretvoriti u borbu ako psi postanu previše uzbuđeni. Postoji i fenomen poznat kao preusmerena agresija, koji se dešava kada pas ne može da dođe do glavnog izvora frustracije, poput drugog psa iza ograde, i bes usmeri prema onome što mu je najbliže, čak i na svog prijatelja.
Kada se dogodi sukob, važno je znati kako reagovati. Prvo, ostanite mirni i udaljite posmatrače. Nikada ne pokušavajte fizički da stanete između pasa ili da ih zgrabite za ogrlicu, jer to može dovesti do povreda. Uzmite dubok dah, ne vičite, i sklonite decu i druge ljude iz okruženja. Idealno je da u prekidanju učestvuju dve odrasle osobe, svaka zadužena za jednog psa.
Jedan od načina da prekinete sukob je korišćenje vode. Ako imate crevo, možete usmeriti jak mlaz vode prema glavama pasa, posebno prema očima i nosu onog agresivnijeg. U nedostatku creva, možete koristiti kantu vode ili bocu s raspršivačem. Neki vlasnici koriste i vodu s malo sirćeta, jer miris može dezorijentisati pse.
Stvaranje iznenadne buke takođe može biti efikasno. Jak zvuk, poput sirene ili automobilske trube, može iznenaditi pse i prekinuti sukob. Međutim, u težim slučajevima, ovo možda neće biti dovoljno, a vikanje može dodatno pogoršati situaciju.
Ako imate pri ruci neki predmet, možete ga iskoristiti kao barijeru. Na primer, možete baciti ćebe preko pasa ili otvoriti veliki kišobran između njih kako biste stvorili fizičku prepreku. Ipak, fizička intervencija treba da bude poslednje rešenje. U tom slučaju, stručnjaci preporučuju pristupanje psima s leđa, hvatanje za zadnje noge i hodanje unazad kako bi se pas izgubio oslonac i ne mogao okrenuti da ugrize.
Nakon što su psi razdvojeni, važno je da ih zadržite odvojene, čak i ako deluju mirno. Smirite ih i pregledajte da li su povređeni. Ujedi mogu izgledati bezazleno, ali mogu biti dublji nego što se čini na prvi pogled. Odmah se obratite veterinaru ako primetite bilo kakve povrede.
Prevencija sukoba je najvažnija. Učite da prepoznate znake napetosti kod pasa, kao što su ukočeno telo, režanje, fiksiran pogled ili pokazivanje zuba. Ako primetite takvo ponašanje, odmah preusmerite pažnju psa i odvojite ga od potencijalnog protivnika. Ako posumnjate da je vaš pas povređen ili se ponaša neuobičajeno nakon sukoba, obavezno se konsultujte sa veterinarom.
Ključ svega je smirenost, brzina i sigurnost. Nikada ne rizikujte sopstveno zdravlje da biste prekinuli pseću tuču. Uvek se setite da je najbolje sprečiti sukobe nego ih kasnije rešavati.
