Dok digitalni alati kao što su digitroni olakšavaju svakodnevne zadatke, veštačka inteligencija (AI) menja naš način razmišljanja i donošenja odluka. Istraživanje objavljeno u časopisu „Societies“ ukazuje na negativan uticaj alata kao što je ChatGPT na kritičko razmišljanje, posebno kod mladih između 17 i 25 godina. Psihološkinja Ksenija Mišić, koja piše doktorat o velikim jezičkim modelima, objašnjava da prekomerno oslanjanje na AI može smanjiti sposobnost kritičkog razmišljanja, ali ne mora nužno imati štetne efekte za sve.
Jedan od primera je nedavna situacija koju je podelio kanadski preduzetnik Greg Ajzenberg, koji je razgovarao sa 22-godišnjim diplomcem sa Stanforda. Tokom razgovora, mladić je često zastajao u potrazi za rečima, što je Ajzenberga nateralo da ga upita o ovom problemu. Mladić je priznao da se navikao da koristi ChatGPT, koji mu često dovršava misli, pa se bez njega oseća kao da mu mozak sporije radi.
Mišić ističe da korišćenje AI može biti korisno, ali prekomerna upotreba može dovesti do gubitka veština i sposobnosti. Na primer, ako studenti koriste ChatGPT za pisanje eseja, mogli bi izgubiti sposobnost da sami formulišu misli i argumente. Iako se može činiti da cela generacija prepušta razmišljanje AI, Mišić smatra da to nije potpuno tačno. Mnogi koriste AI iz različitih razloga, od zabave do olakšavanja posla.
Jedno od ključnih pitanja je kako kompanije kao što je OpenAI oblikuju našu kognitivnu sposobnost. Mišić naglašava da su motivi za razvoj ovih alata često komercijalni, s ciljem ostvarivanja profita. Kako se tehnologije razvijaju, važno je postaviti pravnu regulativu i obrazovnu strategiju kako bi se smanjili negativni efekti AI na društvo.
U savremenom obrazovanju, fokus nije na pamćenju činjenica, već na razvoju veština kao što su kritičko mišljenje i sposobnost pretrage informacija. Mišić naglašava da je ključna promjena društvenog stava prema obrazovanju. Ako se obrazovanje ne vrednuje, mladi će se lako zapitati zašto bi učili kada imaju pristup alatima kao što je ChatGPT.
Kada govorimo o korišćenju AI, važno je razlikovati korisnu upotrebu od zavisnosti. Mišić upoređuje AI s alatima poput papira za beleške, koji olakšavaju život. Odrasli često koriste AI kao pomoć u poslu, ali prekomerno oslanjanje može biti problem.
Na kraju, Mišić veruje da će se veštine i kritičko razmišljanje razvijati paralelno sa napretkom AI. Dok priznaje strahove inspirisane naučnom fantastikom, smatra da su oni često prenaglašeni. U ovom trenutku, važno je koristiti AI kao alat koji može unaprediti naše sposobnosti, ali ne zaboraviti na naše kognitivne resurse.
