Afera „Telekom“ u Crnoj Gori ponovo je u fokusu javnosti nakon odluke Višeg suda u Podgorici, koji je utvrdio da je u ovom slučaju moguće pokretanje krivičnog gonjenja. Ova odluka je oborila raniju presudu Specijalnog državnog tužilaštva, koja je odbacila krivičnu prijavu Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) protiv bivših visokih državnih funkcionera, uključujući Mila Đukanovića i njegove bliske saradnike.
U krivičnoj prijavi podnijetoj u martu 2019. godine, Đukanovići, kao i bivši predstavnici „Telekoma“ i „Mađar Telekoma“, optuženi su da su formirali kriminalnu organizaciju koja je omogućila „Mađar Telekomu“ da pod povoljnim uslovima kupi akcije manjinskih akcionara, što je bilo ključno za preuzimanje državnog paketa akcija kompanije. Prema navodima, ova transakcija je uključivala zloupotrebu službenog položaja i primanje mita.
Momo Koprivica, potpredsednik Vlade i šef Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije, ocenio je da je odluka Višeg suda važna pobeda pravde i odgovornosti, ističući da je Vlada odlučna da se bori protiv korupcije koja je decenijama štetila javnom interesu. On je naglasio da država, kao oštećena strana, ne može dozvoliti da ovako ozbiljna afera bude zaboravljena ili prepuštena zastari.
Afera „Telekom“ postala je međunarodni simbol korupcije u Crnoj Gori, gde su se fiktivni konsultantski ugovori koristili kao paravan za skrivene dogovore koji su doveli do višemilionskih gubitaka državne imovine. Prema izveštajima, više od sedam miliona evra je plaćeno putem lažnih konsultantskih ugovora, a učesnici su stekli privilegije koje su im omogućile da veruju da su nekažnjivi.
Državna kompanija Crnogorski Telekom prodata je 2005. godine „Mađar Telekomu“ za 114 miliona evra, od čega je tri miliona pošlo na otkup akcija manjinskih akcionara. Devet godina kasnije, Ambasada SAD-a je potvrdila da je njihova Komisija za hartije od vrednosti i berzu (SEC) prikupila dokaze o podmićivanju u vezi s privatizacijom Telekoma.
U aprilu 2015. godine, Tužilaštvo je konačno dobilo dokumentaciju iz SAD-a, na čiji se prevod čekalo godinama. Bivši glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić, koji je optužen za stvaranje kriminalne organizacije, tvrdio je da su Mila i Ana Đukanović izuzeti iz malverzacija vezanih za prodaju Telekoma Crna Gora.
Ova situacija predstavlja još jedan test za Crnu Goru na putu ka Evropskoj uniji, posebno u kontekstu zatvaranja ključnih poglavlja 23 i 24, koja se odnose na pravosuđe i temeljna prava. Odluka Višeg suda može značiti pomak ka većoj odgovornosti institucija i borbi protiv korupcije, što je ključno za dalji napredak zemlje ka EU.
U svetlu ovih događaja, javnost i dalje očekuje da će se procesi protiv optuženih odvijati transparentno i da će se konačno doći do pravde. Krivična prijava MANS-a otvara pitanja o odgovornosti bivših vlasti i načinu na koji su upravljali državnim resursima. Osim pravnih posledica, afera „Telekom“ ima potencijal da utiče na političku scenu u Crnoj Gori, gde su sumnje u korupciju već dugo prisutne.
Kako se situacija razvija, važno je pratiti dalji tok procesa i njegov uticaj na društvo i politiku u Crnoj Gori. Ova afera ne samo da otkriva duboke korene korupcije, već i ukazuje na potrebu za reformama koje bi osigurale pravdu i odgovornost u upravljanju državnim resursima.
