U Crnoj Gori traje ustavna kriza koja se proteže više od tri godine. U ovom periodu, Ustavni sud je bio blokiran zbog nedovoljnog broja sudija, a trenutno su u istoj situaciji jer je u Skupštini odbijen predlog predsednika Jakova Milatovića da advokat Mirjana Vučinić bude izabrana za člana ovog suda. Upravom trenutnom stanju, od sedam sudija Ustavnog suda, aktivno ih je samo četvoro.
Jednoj od sudija, Desanki Lopičić, ističe mandat u decembru, što dodatno komplikuje situaciju. Ukoliko ne budu izabrani nedostajući sudije, Ustavni sud će se ponovo naći u blokadi. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su 2022. godine apelovale na crnogorske političare da postignu dogovor o deblokadi Ustavnog suda. Tek u 2023. godini, postignut je politički dogovor o izboru troje sudija: Snežane Armenko, Dragane Đuranović i Momirke Tešić. Međutim, odluka o penzionisanju Dragane Đuranović izazvala je optužbe opozicije da je reč o „ustavnom puču“, jer je doneta bez propisane procedure.
Opozicija je, u znak protesta, fizički sprečila održavanje sednica parlamenta. Ova blokada je prekinuta kada su se vlast i opozicija dogovorile da u rešavanje krize uključi Venecijanska komisija. U svom mišljenju, koje je objavljeno u junu, Venecijanska komisija je konstatovala da procedure nisu poštovane prilikom razrešenja sudije Ustavnog suda i preporučila je izradu jasnih zakona kako bi se izbegle situacije u kojima su sudijske pozicije nepopunjene.
Nažalost, Skupština i Vlada nisu započele implementaciju preporuka Venecijanske komisije, a u međuvremenu su još dvoje sudija penzionisana, tako da je trenutno aktivno samo četvoro sudija. Politika u Crnoj Gori je postala sve više polarizovana, a politički analitičar Boško Vukićević ukazuje na to da je trenutna situacija rezultat gubitka podrške od strane većine koja je izabrala Milatovića za predsednika, kao i na to da se sprovode politike koje su suprotne interesima građana.
Opozicione stranke su izrazile zabrinutost da je cilj trenutne skupštinske većine da ponovo uvede Ustavni sud u stanje blokade. Predsednik poslaničkog kluba DPS, Andrija Nikolić, naglasio je da Ustavni sud ne može arbitrirati o ustavnosti zakona, što dodatno zakočava izborne procese i dovodi do nefunkcionalnog sistema.
Vukićević je takođe kritikovao trenutnu vlast zbog političkog kukavičluka, posebno kada se radi o osudi skandiranja navijača koja pozivaju na genocid. On je istakao da je neprihvatljivo da predsednik države reaguje tek nakon pritiska javnosti, čime se dodatno potkopava autoritet institucija.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je situacija u Crnoj Gori i dalje vrlo nestabilna. Ustavni sud, kao ključna institucija koja bi trebala da garantuje vladavinu prava, suočava se s ozbiljnim izazovima koji bi mogli imati dugoročne posledice po politički i pravni sistem zemlje. Održavanje funkcionalnog Ustavnog suda je od suštinskog značaja za stabilnost i budućnost Crne Gore, kao i za njen put ka članstvu u Evropskoj uniji.
U ovom trenutku, od ključne je važnosti da se svi politički akteri uključe u dijalog i postignu dogovor kako bi se rešila ova ustavna kriza i obezbedila puna funkcionalnost pravnog sistema. Samo kroz saradnju i međusobno poštovanje može se stvoriti stabilno okruženje koje će doprineti razvoju demokratije i vladavine prava u Crnoj Gori.
