Kada temperatura vazduha i zemljišta dozvoli, poljoprivrednici će započeti prolećnu setvu kukuruza, suncokreta i soje. Ova sezona donosi poznatu dilemu: kojim semenom i na kojim površinama zasnovati poljoprivrednu proizvodnju? U Srbiji, poljoprivrednici često daju prednost stranim semenima, a domaće seme se teško probija na tržištu. Domaći instituti kao što su Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Institut za kukuruz „Zemun polje“ čine osnovu tržišta, uz prisustvo međunarodnih kompanija.
Prema rečima profesora Velimira Mladenova, koji je stručnjak za semenarstvo, udeo domaćeg semena u setvi kukuruza iznosi oko 20-22%. Kukuruz se seje na približno milion hektara, dok kod suncokreta, koji zauzima četvrtinu površina u odnosu na kukuruz, domaći ratari koriste samo do 20% domaćeg semena. Bolja situacija je kod soje, iako se i ovde suočavamo sa problemima. Setva soje opada zbog klimatskih promena, a domaći poljoprivrednici često sami umnožavaju svoje seme, što dovodi do ozbiljnih problema u sistemu proizvodnje.
Profesor Mladenov naglašava da strane kompanije međusobno konkurišu na tržištu semena, dok domaći proizvođači pokušavaju da se prilagode kroz kontinuirano usavršavanje. Međutim, proces reformi u državnim aparatima je spor, a potrebna im je podrška države. Pre dve decenije, domaći proizvođači nisu imali pravu tržišnu konkurenciju, što je olakšalo njihovu prodaju. U početku su strane kompanije uvozile seme, ali su ubrzo prepoznale potencijal tržišta.
Iako Srbija nije članica Svetske trgovinske organizacije i nije otvorila poglavlje 30 koje se odnosi na ekonomske odnose, promet semenom je moguć već duže vreme. Neke međunarodne kompanije imaju istraživačke centre u Srbiji, razvijajući hibride pogodnije za lokalne uslove. Nažalost, domaći poljoprivrednici su se gotovo potpuno okrenuli stranom semenu, što otežava intervenciju za poboljšanje situacije i vraćanje domaćih sorti na njive.
Profesor Mladenov ističe da je neophodno srediti sektor semenarstva i pripremiti zakon koji bi dao prednost domaćim kompanijama. Nedostatak regulative i nesređen agrosektor doveli su do trenutnog stanja. Preporučuje se da država preduzme mere koje bi pomogle domaćim proizvođačima, jer je kvalitet semena ključan za uspeh u ovoj oblasti.
U zaključku, poljoprivredna proizvodnja u Srbiji suočava se sa izazovima u izboru semena i potrebom za podrškom domaćim proizvođačima. Kvalitet semena igra ključnu ulogu, a bez adekvatne regulative, domaće seme će i dalje biti u potpunosti potisnuto od strane stranih kompanija. Potrebni su hitni koraci kako bi se osigurao opstanak domaće proizvodnje i smanjila zavisnost od stranih izvora.
