Vladimir Dlouhi, jedan od vodećih evropskih i čeških političara, kao i biznismen i predsednik Evrokomore, izneo je zabrinjavajuće ocene o trenutnoj ekonomiji Evrope tokom gostovanja u emisiji „Čadež talk“ na TV Juronjuz. On je na metaforično pitanje Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije, o tome da li bi investirao u Evropu kao kompaniju, odgovorio da bi je smatrao bankrotiranom.
Dlouhi je analizirao trenutnu ekonomsku situaciju u Evropi i svetu, naglašavajući važnost integracije Zapadnog Balkana u evropsku ekonomsku strukturu. Prema njegovim rečima, ovaj proces nije samo pitanje članstva, već obuhvata i saradnju regiona, ispunjavanje obaveza kandidata, kao i političke odluke koje se tiču bezbednosti Evrope. Istakao je da iako postoji jasna razlika između države i kompanije, trenutna situacija u Evropi zahteva ozbiljno preispitivanje.
Dlouhi je ukazao na to da mnogi ljudi gube poverenje u tradicionalne političare, često tražeći alternativne figure poput Ilona Maska koje smatraju sposobnijim za rešavanje problema. Ipak, on je oprezan prema ovoj ideji, ističući da politika zahteva dugoročne strategije koje se ne mogu svesti na kratkoročne dogovore kao u poslovnom svetu. On je naglasio da dobra politika zahteva više od pukih ugovora – potrebno je razmišljati o budućnosti i održivosti.
On je takođe uporedio poslovne prakse SAD-a i Kine sa onima u Evropi, smatrajući da su prve dve „kompanije“ uspešnije od Evrope. Dlouhi je ukazao na to da uzroke usporene produktivnosti Evrope treba tražiti u odlukama donetim pre mnogo godina, kao i u prekomernom regulisanju koje opterećuje preduzetnike i usporava njihov razvoj.
Govoreći o inovacijama i investicijama, Dlouhi je potvrdio da se Evropa suočava s izazovima u ovom području, ali je optimističan da se osnovne postavke evropskog modela redefinišu. On smatra da je potrebno rasteretiti preduzetnike od prekomernih regulativa kako bi mogli brže napredovati.
Dlouhi je takođe istakao važnost ponovnog razmatranja odnosa između Evropske komisije i nacionalnih vlada, naglašavajući da postoji značajna „odvojenost“ donosilaca odluka od stvarnih potreba privrede. On veruje da bi trebalo preispitati ciljeve i brzinu implementacije Zelenog dogovora, jer smatra da su trenutni pristupi nedovoljni i da će proces reformi trajati decenijama.
U vezi sa ekonomijama Zapadnog Balkana, Dlouhi je istakao da je ključno pronaći načine za integraciju ovog regiona u evropsku ekonomsku strukturu. On je naglasio da to ne podrazumeva samo članstvo, već i međusobnu saradnju zemalja kandidata i ispunjavanje pristupnih obaveza.
Na pitanje o budućnosti Evrope, Dlouhi je izrazio želju da za dvadeset godina Evropa bude manje opterećena propisima i da se saradnja u oblastima kao što su tržišta kapitala produbi. On se nada da će njegovi unuci živeti u mirnoj Evropi, rekavši da, iako se čini da nema borbi na ovom kontinentu, Evropa suštinski jeste u ratu, i to zbog unutrašnjih tenzija i izazova s kojima se suočava.
Dlouhi je završio razgovor s pozivom na akciju, naglašavajući potrebu da se proces donošenja odluka na nivou EU unapredi kako bi se osiguralo da Evropa ostane relevantna na globalnoj sceni. On veruje da su promene neophodne i da je vreme za ozbiljnu refleksiju o budućnosti evropske ekonomije i politike.
