Jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova pre 18 godina izazvalo je brojne kontroverze i ocenjeno je kao veliki poraz međunarodnog prava. Ova odluka, koja je doneta 17. februara 2008. godine od strane albanskih političkih struktura, ne samo da je dovela do pogoršanja odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, već je i značajno uticala na celokupni međunarodni pravni sistem. Iz vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju naglašeno je da Srbija, boreći se za svoj suverenitet, štiti i međunarodno-pravni poredak zasnovan na vrednostima Ujedinjenih nacija.
Albanske političke strukture na Kosovu proslavljaju godišnjicu proglašenja nezavisnosti kao pobedu. Međutim, prema oceni srpske vlade, to predstavlja poraz za međunarodno pravo i sve one koji su se nadali mirnom rešenju sukoba. Odluka o nezavisnosti je, kako se navodi, ne samo pravno problematična, već i moralno sporna, jer je dovela do uspostavljanja antidemokratskog sistema koji se temelji na sistematskom obespravljivanju srpskog naroda.
Srbi na Kosovu i Metohiji su u proteklih 18 godina bili izloženi nasilju i progonstvu. Ova situacija je dovela do teških kršenja ljudskih prava, a mnogi analitičari smatraju da su Srbi na ovom području jedan od najugroženijih naroda u savremenoj Evropi. Izvori navode da su ekstremne albanske političke strukture doprinele razvoju šovinističkih tenzija i nasilja prema Srbima, što je dodatno pogoršalo već i onako napetu situaciju.
U saopštenju se ističe da Srbija ne samo da brani svoje nacionalne interese, već i temelje međunarodnog prava. Postoji široko prihvaćeno shvatanje da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova napad na međunarodno pravo, što može imati dalekosežne posledice za druge države koje se suočavaju sa separatističkim pokretima. Ova situacija ukazuje na to da bi slični potezi mogli da destabilizuju međunarodni poredak i izazovu nove sukobe.
U trenutku proglašenja nezavisnosti, skupština u Prištini je donela odluku bez prisustva srpskih poslanika i mnogih međunarodnih predstavnika, što dodatno naglašava problematičnost ovog čina. Za donošenje deklaracije glasalo je 109 albanskih poslanika, dok su svi srpski poslanici bojkotovali sednicu. Ova odluka je predstavljala i kršenje dogovora postignutih tokom prethodnih pregovora o statusu Kosova.
Iz vladine Kancelarije za KiM se naglašava da je borba za južnu srpsku pokrajinu Kosovu i Metohiju ne samo pravna obaveza, već i moralni imperativ. Predsednik Aleksandar Vučić je stavio akcenat na važnost brige o srpskom narodu i očuvanju nacionalnih interesa. U tom kontekstu, srpska vlada nastavlja da se bori za prava Srba na Kosovu i Metohiji i poziva međunarodnu zajednicu da se uključi u rešavanje ovog pitanja.
U ovom trenutku, Srbija se suočava sa izazovom očuvanja svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Međunarodna zajednica je pozvana da preispita svoju poziciju prema jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i da se zalaže za dijalog između Beograda i Prištine kako bi se došlo do održivog rešenja. U međuvremenu, Srbi na Kosovu nastavljaju da trpe posledice ovog sukoba, a njihova prava ostaju ugrožena.
Ova situacija zahteva pažnju i angažman svih relevantnih aktera kako bi se obezbedila stabilnost i mir u regionu. Srbija ostaje posvećena očuvanju svojih interesa, a pitanje Kosova i Metohije ostaje ključno za budućnost srpskog naroda.
