Mogući kandidat za predsednika Francuske i aktuelni poslanik Evropskog parlamenta Rafael Gluksman došao je u posed tajnog memoranduma koji mu savetuje da izbegava siromašne glasače tokom predsedničke trke. Ovu informaciju preneo je Politiko, nakon pregleda dokumenta označenog kao „poverljiv“. Memorandum ima za cilj da identifikuje potencijalne baze glasača za Gluksmana pre njegove verovatne kandidature da zameni trenutnog predsednika Emanuela Makrona.
Sa 46 godina, Gluksman se očekuje da će se pridružiti brojnim kandidatima na predsedničkim izborima sledeće godine. Prema trenutnim anketama, on bi mogao da uđe u drugi krug izbora, gde bi se suočio sa kandidatima krajnje desnice, poput Marin Le Pen i Žordana Bardele.
U memorandumu se ističe da će birači koji najverovatnije podrže Gluksmana biti imućni ljudi, stariji od 50 godina, penzioneri ili oni koji se identifikuju sa Socijalističkom partijom. Umereni socijaldemokrata, Gluksman se protivi nekim od svojih levičarskih kolega, posebno u vezi s pitanjem penzione reforme, ali ostaje čvrsto proevropski orijentisan.
Dokument takođe preporučuje da se „za sada“ izbegavaju birači u starosnoj grupi od 18 do 25 godina, samohrani roditelji i oni sa nižim prihodima, koji se smatraju teže mobilizovanim. Nadalje, naglašava se da bi trebalo izbegavati siromašnija, multikulturalna predgrađa koja okružuju velike francuske gradove, gde je velika imigrantska populacija, a koji bi mogli podržati lidera krajnje levice, Žan-Lika Melanšona.
Politiko ukazuje da ovi interni nalazi rizikuju da pojačaju percepciju da je Gluksman deo visokog društva i da je van kontakta sa srednjom klasom. Njegov tim je pokušao da umanji značaj memoranduma, naglašavajući da je to samo „radni dokument“.
Strateg kampanje Matje Lefevr-Marton, koji je sastavio memorandum, rekao je da je Gluksman odbacio zaključke o tome koje glasače treba izbegavati, naglašavajući važnost komunikacije sa svim segmentima društva, uključujući i one koji ne glasaju za levicu.
Prema anketama, Gluksman i Melanšon trenutno su najjači levičarski kandidati. Iako se situacija može promeniti do izbora sledećeg proleća, očekuje se da će njih dvojica slediti dijametralno suprotne kampanjske strategije. Gluksman će pokušati da pridobije umerenu levicu i centrističke glasače razočarane Makronovim mandatom, dok Melanšon veruje da će njegova radikalna poruka privući glasače sa niskom sklonošću glasanju, posebno mlade ljude i stanovnike gradskih radničkih naselja.
Ova situacija u francuskoj političkoj areni osvetljava šire društvene i ekonomske razlike koje će verovatno igrati ključnu ulogu u predstojećim izborima. Gluksman se suočava s izazovima u pokušaju da izgradi široku koaliciju, dok istovremeno nastoji da se distancira od imidža elitnog kandidata.
U kontekstu ovih političkih previranja, važno je napomenuti kako će se strategije koje kandidati odaberu reflektovati na njihov uspeh na izborima. U svetu u kojem se sve više naglašava ekonomska pravda i socijalna jednakost, kako će Gluksman i Melanšon odgovoriti na potrebe i očekivanja birača, ostaje da se vidi.
Jedno je jasno: predstojeći predsednički izbori u Francuskoj biće izazovni, kako za kandidate, tako i za birače, s obzirom na sve složenije političke i društvene dinamike koje oblikuju ovu važnu evropsku naciju.
