Kada razmišljamo o grandioznim prirodnim fenomenima, misli nas često odvode u daleku Arizonu i čuveni Veliki kanjon Kolorada. Međutim, na samoj granici Crne Gore i Bosne i Hercegovine, u zagrljaju Nacionalnog parka Durmitor, smestio se dragulj koji oduzima dah – kanjon reke Tare. Sa svojom maksimalnom dubinom od neverovatnih 1.333 metra, ovaj kanjon zvanično nosi titulu najdubljeg u Evropi i drugog najdubljeg na svetu. „Suza Evrope“, kako je nazivaju zbog kristalno čiste vode, krije fascinantne priče koje svaki ljubitelj prirode treba da upozna.
Reka Tara nastaje od dve planinske rečice, Opasanice i Veruše, a njena snaga je tokom miliona godina isklesala duboku brazdu u krečnjačkom masivu. Dužina samog kanjona iznosi oko 82 kilometra, a ono što ga čini posebnim u svetskim razmerama nije samo dubina, već i neverovatna čistoća vode. Tara je jedna od retkih reka na svetu čija je voda u gotovo celom toku pitka, što joj je i donelo nadimak „Suza Evrope“. Njena tirkizna boja, koja se menja u zavisnosti od svetlosti i dubine, u potpunom je kontrastu sa gustim, tamnozelenim četinarskim šumama koje je okružuju.
U kanjonu se nalazi i nekoliko jedinstvenih prirodnih fenomena, poput prašume crnog bora pod nazivom Crna poda. Stabla u ovom rezervatu stara su preko 400 godina i dostižu visinu od preko 50 metara. Pored toga, kanjon krasi više od 40 vodopada i brojni snažni izvori, od kojih je najpoznatiji Ljutica, koji se smatra jednim od najjačih izvora u Evropi po količini vode koju izbacuje u sekundi.
Nijedna priča o Tari nije potpuna bez pomena veličanstvenog mosta na Đurđevića Tari. Izgrađen neposredno pre Drugog svetskog rata, ovaj most je u vreme završetka bio najveći lučni betonski most za drumska vozila u Evropi. Visok je 172 metra iznad nivoa reke, a njegovih pet veličanstvenih lukova deluju kao da lebde iznad provalije. Most nosi i dramatičnu istorijsku priču. Tokom rata, kako bi sprečili napredovanje neprijateljskih snaga, partizani su odlučili da sruše jedan njegov deo. Inženjer Lazar Jauković, koji je učestvovao u izgradnji mosta, dobio je zadatak da ga minira tako da oštećenje bude popravljivo u budućnosti, ali dovoljno da most postane neupotrebljiv. Jauković je uspešno srušio najmanji luk, ali su ga neprijateljske snage ubrzo uhvatile i pogubile upravo na tom mestu. Danas mu spomenik stoji kraj mosta, kao podsetnik na hrabrost i žrtvu.
Danas je kanjon Tare sinonim za avanturu. Splavarenje (rafting) Tarom smatra se jednim od najboljih u svetu, posebno na deonici od Brštanovice do Šćepan Polja, gde se nalazi najveći broj bukova i brzaka. Za one koji traže još veći nalet adrenalina, tu je jedan od najdužih „zipline“ sistema u Evropi, koji se proteže paralelno sa mostom, pružajući ptičiju perspektivu na ambis i tirkiznu reku ispod. Osim avanture, kanjon je i važno utočište za biodiverzitet. UNESCO ga je 1977. godine uvrstio u program „Čovek i biosfera“, dok je čitav basen pod zaštitom kao svetska prirodna baština. Ovde borave divokoze, srne, mrki medvedi i suri orlovi, dok su rečni virovi dom potočne pastrmke i mladice.
Boravak u ovom kanjonu nije samo turistička poseta, već povratak u netaknutu prirodu koja nas podseća na to koliko je svet u kom živimo moćan i lep. Kanjon reke Tare predstavlja savršenu kombinaciju prirodnih lepota, kulturne baštine i avanturističkog duha, čineći ga jednim od najdragocenijih prirodnih bisera Evrope. Gosti koji posete ovaj prelepi region mogu uživati u raznim aktivnostima, ali i u tišini i spokojstvu koje pruža neizmjerna lepota netaknute prirode.
