Crna ribizla (lat. Ribes nigrum L.) je višegodišnja, listopadna biljka koja pripada porodici ogrozda (lat. Grossulariaceae). Ova biljka se razvija u obliku grma sa uspravnim granama, dosežući visinu od 1 do 2 metra. Listovi crne ribizle su smešteni na tankim i dugim peteljkama, raspoređeni naizmenično. Njihova osnova je malo sitnija i mrljasta, dok su širine od 7 do 15 cm, što ih čini nešto većim od lišća crvene ribizle. Gornja strana listova je glatka, dok je donja dlakava sa vidljivim žutim tačkama.
Cvetovi crne ribizle su mali, pravilni i dvopolni, okupljeni u male grozdaste cvasti. Čaška se sastoji od pet zakrivljenih, duguljastih latica, dok je venčić zvonastog oblika, unutrašnjosti crvenkaste, a spolja žućkastozelene boje. Cveta u aprilu i maju, a tučak sadrži odrasli jajnik sa brojnim embrionima semena i pet prašnika. Plodovi su okrugli, sjajni i crni, prečnika oko 1 cm, sočni su i kiselkastog ukusa, sazrevaju u junu.
Latinsko ime roda Ribes potiče od arapske reči za ogrozd, dok ime vrste nigrum (crno) ukazuje na boju plodova. Crna ribizla prirodno raste u centralnoj i istočnoj Evropi, kao i u severnoj i zapadnoj Aziji. Preferira humusom bogata i vlažna zemljišta, a u divljini se retko može naći. Ova biljka uspeva i u regionima sa oštrom klimom, a polusenovita mesta su joj najprikladnija, uz otpornost na hladnoću.
Razmnožavanje crne ribizle se najčešće vrši reznicama, dok se generativno može razmnožavati semenom kako bi se stvorile nove sorte. Pre sadnje, zemljište je potrebno obogatiti zelenim đubrivom, što je od suštinske važnosti jer je koren plitak, a teško je obrađivati tlo ispod odraslog grma. Sadi se u jesen ili rano proleće, uz razmak od 2 do 2,5 metra između grmova. Takođe, nanosi se sloj malča koji pomaže u održavanju vlage i zaštiti plitkog korena.
Na jesen, zemljište se đubri razloženim stajnjakom ili kompostom. Redovno orezuju grmove jer plodovi uglavnom rastu na jednogodišnjim izdancima. Nakon žetve, grane na kojima su rasli plodovi se seku neposredno iznad zemlje, kako bi se omogućilo izrastanje novih izdanaka. Takođe, potrebno je odstraniti grane koje rastu prema unutra. Crna ribizla je dobra medonosna biljka, privlači pčele koje sakupljaju nektar i polen; sa jednog hektara može se dobiti oko 240 kg meda.
Plodovi, listovi i pupoljci crne ribizle sakupljaju se u julu. Bobice su mnogo kiselije od crvene i bele ribizle, bogate su vitaminom C, kao i vitaminima B1, B2 i K. Sadrže oko 10% šećera i 88 mg kalcijuma. Bobice se mogu jesti sveže ili prerađene u sokove, džemove, marmelade i kompote, a suše se i koriste za pripremu čajeva. Čaj od lista crne ribizle pomaže u smanjenju prekomerne imunološke reakcije, pa se koristi kod alergija i smatra se sigurnom biljkom za upotrebu. Priprema se tako što se jedna kašičica suvih listova prelije sa šoljom ključale vode, ostavi da odstoji 10 minuta, a zatim se konzumira.
Listovi se mogu fermentisati pokrivanjem mokrom krpom tokom 24 sata, a zatim sušiti za pripremu čaja. Od semena crne ribizle dobija se ulje koje ima sličnu primenu kao listovi. Ulje je bogato GLA masnom kiselinom, ali je teško dostupno zbog visoke cene. Crna ribizla, osim što je ukusna, takođe predstavlja važan deo zdrave ishrane i prirodne medicine, čineći je dragocenom biljkom u vrtovima i poljima širom sveta.
