Kardiovaskularne bolesti predstavljaju najveći zdravstveni problem u Srbiji, gde svake godine umre više od 50.000 ljudi usled ovih bolesti. Na dnevnom nivou, u proseku 132 osobe gube život zbog srčanih i krvnih problema. Stručnjaci ističu da je većina ovih slučajeva mogla biti sprečena redovnim proverama, zdravijim životnim navikama i pravovremenom terapijom. Ovo je istaknuto na konferenciji koju su organizovali Udruženje za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“ i Forum pacijenata Srbije.
Kardiolog Milan Dobrić iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ naglašava da su neregulisane vrednosti lipida u krvi, posebno povišen LDL holesterol, glavni faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih problema. Ovaj tip holesterola je rizičniji čak i od pušenja, fizičke neaktivnosti, hipertenzije i dijabetesa. Napredovanje ateroskleroze često je bez simptoma, što znači da pacijenti nisu svesni svog stanja dok ne dođe do ozbiljnog zdravstvenog problema. Dobrić upozorava da je važno pratiti nivo LDL holesterola, jer ukoliko se ne vodi računa o njemu, rizik od srčanih i moždanih udara značajno raste.
Preporučuje se da svaka odrasla osoba ima LDL holesterol ispod 3 mmol/l, a idealno ispod 2 mmol/l. Kod pacijenata koji su preživeli kardiovaskularni događaj ili imaju ugrađen stent ili bajpas, ciljne vrednosti ne bi smele da prelaze 1,4 mmol/l. Dobrić takođe naglašava da čak i umereno povišene vrednosti LDL holesterola predstavljaju rizik; na primer, nivo od 3,37 mmol/l povećava verovatnoću ozbiljnog kardiovaskularnog događaja za skoro 18 procenata.
Dejan Simeunović, takođe kardiolog, dodaje da povišen holesterol može biti rezultat genetskih predispozicija, ali i loših životnih navika i ishrane. Važno je napomenuti da nije samo ukupna vrednost holesterola važna, već i odnos između dobrog (HDL) i lošeg (LDL) holesterola, kao i nivo triglicerida. Niži nivo HDL holesterola i viši nivo LDL holesterola povećavaju rizik od kardiovaskularnih bolesti, posebno arteroskleroze.
S obzirom na sve veći broj ljudi sa povišenim holesterolom, savetuje se da svaka osoba do 40. godine uradi lipidni profil kako bi se procenio rizik. Neki ljudi mogu imati izrazito visoke vrednosti holesterola i biti u riziku od srčanog ili moždanog udara već u ranim dvadesetim godinama. Procena rizika se vrši pomoću specijalnih formula koje uzimaju u obzir pol, krvni pritisak i pušački status, na osnovu čega se pacijenti svrstavaju u kategorije niskog, umerenog ili visokog kardiovaskularnog rizika.
Prema istraživanju Atlasa Evropskog udruženja kardiologa iz 2020. godine, u Srbiji gotovo svaka druga odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a više od polovine starije populacije bori se sa prekomernom telesnom težinom. Fizička neaktivnost je postala svakodnevica za čak 46 procenata stanovništva. Ove brojke ukazuju na ozbiljan problem sa zdravljem u zemlji, što zahteva hitnu reakciju i promene u načinu života.
Osim medicinske intervencije, važno je i obrazovanje građana o važnosti zdravih životnih navika, pravilne ishrane i redovnih medicinskih pregleda. Promocija fizičke aktivnosti, smanjenje unosa zasićenih masti i povećanje konzumacije voća i povrća mogu značajno smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti. Takođe, prestanak pušenja i kontrolisanje stresa su ključni faktori u očuvanju zdravlja srca.
U zaključku, kardiovaskularne bolesti su ozbiljan problem u Srbiji, ali većina slučajeva može biti sprečena. Redovne provere, zdrav način života i pravovremena terapija mogu značajno smanjiti rizik od srčanih i moždanih udara. Edukacija i svest o zdravlju su od suštinskog značaja za smanjenje ovog problema i očuvanje zdravlja građana.
