Vest o pokretanju disciplinskog postupka i rešenju o suspenziji protiv Vladislava Dajkovića, rukovodioca Službe za građane u Podgorici, izazvala je veliku pažnju i reakcije u javnosti. Ova situacija se posmatra kao jasno proterivanje Srba iz vlasti u Crnoj Gori, posebno onih koji ne kriju svoju nacionalnu pripadnost i stavove. Dajković je izjavio da je njegova suspenzija rezultat njegove podrške Srbima u Zeti, koji su protestovali protiv izgradnje kolektora za prečišćavanje otpadnih voda.
Sam Dajković je naglasio da njegova suspenzija nije proizašla iz bilo kakvog kršenja zakona, zloupotrebe položaja ili sličnih prekršaja, već isključivo zbog njegovog političkog stava i aktivnog učešća na protestima. On je istakao da se suočava sa merama koje uključuju fizičku zabranu prilaska zgradi Opštine, što dodatno oslikava težinu situacije u kojoj se nalazi.
Dajković je rekao da plaća cenu zato što je stao uz svoj narod i svoje saborce, poput Milana Kneževića. Ova izjava jasno ukazuje na to da smatra da progon Srba u Crnoj Gori nije samo politički, već i institucionalni problem koji traje već dugo. On smatra da je trenutna vlast nastavila praksu prethodnog režima Mila Đukanovića, koji je bio poznat po sličnim represivnim merama.
Milan Knežević, Dajkovićev saborac, takođe je reagovao na ovu situaciju. On je istakao da je Dajkovićev slučaj još jedan primer diskriminacije prema Srbima u Crnoj Gori. Knežević je naglasio da je potporu građanima Zete došlo do hapšenja 680 osoba od strane policije, što dodatno pokazuje represivni karakter trenutne vlasti. On je izneo stav da se situacija nije mnogo promenila od vremena pre 30. avgusta, kada je došlo do promene vlasti, ukazujući na to da su metode represije i dalje prisutne.
Ovaj incident nije izolovan, već se može posmatrati u širem kontekstu političke situacije u Crnoj Gori. Mnogi Srbi se osećaju marginalizovano i progonjeno, a ovakvi događaji samo dodatno potkrepljuju njihove sumnje u pravednost i demokratiju trenutnog sistema. Kritičari vlasti često ističu da se progon Srba koristi kao sredstvo za održavanje političke moći i suzbijanje bilo kakvih različitih stavova.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je Crna Gora zemlja sa složenom etničkom i političkom strukturom. Iako je nezavisna država, odnosi između različitih etničkih grupa, uključujući Srbe, Crnogorce, Bošnjake i druge, često su napeti. Ove tenzije se dodatno komplikuju istorijskim faktorima i političkim previranjima, koja su oblikovala nacionalne identitete i stavove.
Dajković i Knežević, kao predstavnici srpske zajednice, nastoje da ukazu na probleme s kojima se suočavaju Srbi u Crnoj Gori. Njihove izjave i akcije oslikavaju osećaj ugroženosti, ali i odlučnost da se bore za svoja prava. Protests i akcije koje organizuju imaju za cilj da skrenu pažnju na nepravde i da zatraže promene unutar sistema koji se čini da isključuje srpske glasove.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i da li će doći do promene u pristupu prema srpskom narodu u Crnoj Gori. Mnogi se nadaju da će dijalog i saradnja između različitih zajednica doprineti stabilnosti i miru, dok drugi strahuju od daljeg pogoršanja situacije. Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koji osvetljava kompleksnost i izazove s kojima se suočavaju različite etničke grupe u regionu.
