U nedavnom intervjuu povodom izlaska novog filma „Rumours“, poznata glumica Kejt Blanšet otvoreno je govorila o izazovima s kojima se suočava tokom rada na filmovima. Ona je istakla kako poslednji dan snimanja često donosi osećaj tuge jer tada shvati u potpunosti lik kojeg igra, iako je to obično trenutak kada ga mora napustiti. „Tek tada lik postane stvaran. I onda ga moram zauvek pustiti,“ izjavila je Blanšet, izražavajući duboku emotivnu povezanost sa svojim ulogama.
Jedna od ključnih razlika između pozorišta i filma, prema Blanšet, jeste ta što film ne dopušta evoluciju lika na način na koji to čini pozorište. U pozorištu, glumci imaju priliku da svaki put kada igraju predstavu dodaju novu nijansu svom liku, istražujući različite aspekte i emocije. „U pozorištu svake večeri dobiješ novu šansu. Popraviš što nije bilo u redu veče pre, istražiš drugačiju nijansu,“ objašnjava ona. S druge strane, kada snimanje filma završi, to je konačno. Nema ponavljanja, što može izazvati osećaj praznine i gubitka.
Blanšet priznaje da čak i u ulogama koje su emocionalno zahtevne ili koje su joj inicijalno bile teške, poput maćehe u „Pepeljugi“, oseća posebnu povezanost sa likovima. „Čak i takve uloge donose radost. I onda ih moraš samo pustiti,“ ističe ona, dodajući da je to kao da ti neko oduzima deo nečega što si dugo gradio.
Film, prema njoj, ima svoju jedinstvenu čar. Atmosfera na setu stvara timsku povezanost među članovima ekipe. „To je ono najlepše – svi ste tamo da ispričate istu priču. Nastane prava mala zajednica,“ objašnjava Blanšet. Ipak, rad na filmu često se odvija ubrzanim tempom i na različitim lokacijama, što otežava razvoj emocionalne veze prema liku. „Emocionalna veza prema liku stigne se razviti, ali prekasno,“ naglašava ona.
Kao zaključak, Blanšet napominje da nijedna forma glume nije superiorna drugoj, ali priznaje da joj pozorište nudi veću emocionalnu fleksibilnost. „Na sceni živiš s likom. Na filmu ga uhvatiš – i pustiš. I to zna boleti,“ izjavila je. Ipak, ljubav prema glumi, kako ona kaže, nadilazi sve tehničke razlike između pozorišta i filma. „Na kraju i film i pozorište ti dopuštaju da istražiš ljudsku prirodu. A to je ono što me uvek iznova vraća.“
Kao istaknuta figura u svetu filma, Kejt Blanšet donosi jedinstvenu perspektivu o glumačkom procesu i emotivnim izazovima s kojima se suočava. Njene reči podsećaju nas na to koliko je važno razumeti i ceniti složenost umetničkog izražavanja, bilo da se radi o filmu ili pozorištu. U vremenu kada se umetnost često doživljava površno, njen pristup i razmišljanja o dubini likova i povezanosti s njima osvetljavaju značaj kreativnog procesa i emocionalne investicije koju umetnici ulažu u svoje radove.
Na kraju, možemo primetiti da je gluma više od samog igranja uloga; to je putovanje kroz ljudsku prirodu, emocije i iskustva, koje ostavlja trajan utisak na umetnike i publiku. Blanšetova strast prema glumi i dalje inspiriše mnoge, pokazujući da su pozorište i film dva različita, ali podjednako vredna načina izražavanja ljudskih emocija i priča.
