Severnokorejski lider Kim Džong Un planira da ponovo preuzme titulu predsednika, koju je prvi koristio osnivač države Kim Il Sung. Ova informacija dolazi iz izveštaja „38 Sever“, koji ističe da bi se to moglo desiti tokom parlamentarnih sastanaka nakon predstojećeg devetog kongresa vladajuće stranke. Ova titula, „predsednik DNRK“ (Demokratska Narodna Republika Koreja), bila je u upotrebi od 1972. do 1994. godine, kada je Kim Il Sung umro. Nakon njegove smrti, titula je ukinuta 1998. godine, a njegov sin Kim Džong Il je vladao koristeći titulu predsednika Nacionalne odbrambene komisije.
Prema izveštaju, Severna Koreja od septembra 2024. godine naziva Kima „šefom države“, što može da ukazuje na promenu u strukturi vlasti. Ova promena može imati značajne posledice, koje nadmašuju samo ceremonialni status, dok se Severna Koreja priprema za kongres stranke na kojem će biti definisane ključne politike o diplomatiji, odbrani i ekonomiji za narednih pet godina.
Vraćanje titule predsednika Kimu Džong Unu može sugerisati povratak na tradicionalne vrednosti i legitimizaciju njegove vlasti. U tom kontekstu, analiza „38 Sever“ ocenjuje da bi ovakva odluka mogla da ojača njegovu poziciju unutar države, kao i da pruži dodatnu stabilnost u vreme kada Severna Koreja suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima.
Ovaj korak može biti i signal unutar samog političkog aparata Severne Koreje, gde se očekuje da će se snage lojalne Kimu Džong Unu dodatno konsolidovati. Takođe, vraćanje titule može poslužiti i kao alat za jačanje nacionalnog jedinstva, posebno u svetlu ekonomske krize i međunarodnih sankcija koje su usmerene protiv zemlje.
Analitičari smatraju da Kim Džong Un može koristiti ovaj trenutak kao priliku da pojača kontrolu nad vojskom i drugim državnim institucijama. S obzirom na to da je Severna Koreja uglavnom izolovana od ostatka sveta, ovakve promene u vođstvu i tituli mogu značiti pokušaj da se unutrašnji red stabilizuje, a da se istovremeno pošalje poruka spoljnom svetu o njegovoj čvrstoj vlasti.
Pored toga, ovaj potez može uticati na dinamiku odnosa Severne Koreje sa drugim zemljama, posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama i Južnom Korejom. Kim Džong Un je već više puta naglašavao da je spreman na dijalog, ali i na čvrst stav u vezi sa pitanjima odbrane i nuklearnog programa. Vraćanje titule predsednika može se tumačiti kao povećanje njegovog legitimiteta u međunarodnoj areni.
Severna Koreja se suočava sa ozbiljnim ekonomskim izazovima, uključujući posledice pandemije COVID-19, suše i međunarodne sankcije. Ove ekonomske teškoće su dodatno otežane unutrašnjim političkim previranjima i rastućim nezadovoljstvom među građanima. U takvoj situaciji, vraćanje tradicionalne titule može poslužiti kao način da se skrene pažnja sa unutrašnjih problema i ojača nacionalni identitet.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da bi vraćanje titule predsednika Kimu Džong Unu moglo da bude značajan korak u oblikovanju budućnosti Severne Koreje. Očekivanja su velika, a ishod ovog procesa mogao bi imati dalekosežne posledice ne samo za unutrašnju politiku, već i za međunarodne odnose. Dok se približava kongres stranke, svet je u iščekivanju kako će se situacija razvijati i kakve će odluke biti donesene u vezi sa ključnim pitanjima koja se tiču bezbednosti i ekonomije zemlje.
