Zoran Milivojević, karijerni diplomata, izneo je svoje mišljenje o aktuelnoj situaciji na Bliskom Istoku, posebno u vezi sa nedavnom rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) koja zahteva od Irana da obustavi napade na zemlje Persijskog zaliva. Milivojević smatra da Kina i Rusija nemaju nameru da amnestiraju Sjedinjene Američke Države od odgovornosti za izazivanje sukoba u ovom regionu.
U izjavi za Tanjug, Milivojević je naglasio da je jasno ko je odgovoran za trenutne tenzije na Bliskom Istoku. Prema njegovim rečima, glavni uzročnici problema su Amerikanci i Izrael, koji su napadom na Iran doprineli eskalaciji sukoba. Ovaj stav je posebno značajan u svetlu nedavne rezolucije SB UN, koja je usvojena u sredu, a koju je podneo Savet za saradnju zemalja Persijskog zaliva. Rezolucija zahteva od Irana da prestane sa vojnim aktivnostima koje ugrožavaju stabilnost regiona.
Milivojević je istakao da ovakvi potezi ne mogu da sakriju stvarnu prirodu sukoba i odgovornost koja leži na onima koji su prvi započeli agresiju. On veruje da bi pravda i odgovornost trebali biti postavljeni na prvo mesto, a ne da se pokušava prebaciti krivicu na Iran. Ovaj stav ukazuje na složenu geopolitičku situaciju u kojoj se nalaze zemlje Bliskog Istoka, a koja je obeležena dugotrajnim sukobima i tenzijama.
Kada govorimo o rezoluciji SB UN, važno je napomenuti da je ona rezultat zajedničkih napora zemalja Persijskog zaliva koje su zabrinute zbog iranskih vojnih aktivnosti. Ove zemlje se plaše da bi dalji iranski napadi mogli dovesti do destabilizacije regiona, što bi imalo dalekosežne posledice po sve države koje se nalaze u tom delu sveta. Rezolucija se, stoga, može posmatrati kao pokušaj da se uspostavi određena ravnoteža i smanji napetost koja vlada između Irana i njegovih suseda.
Međutim, Milivojević smatra da takvi potezi ne rešavaju osnovne uzroke sukoba i da se time ne može pobbeći od odgovornosti koja pada na one koji su prvi započeli oružane sukobe. Njegovo mišljenje ukazuje na potrebu za dubljim razumevanjem uzroka sukoba na Bliskom Istoku, kao i na potrebu za sveobuhvatnim pristupom rešavanju tih problema.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su odnosi između SAD-a, Izraela i Irana veoma složeni i da su istorijski obeleženi brojnim sukobima i tenzijama. Iako su neki pokušaji postizanja mira i stabilnosti postojali, često su bili poništeni novim eskalacijama sukoba. Milivojević ukazuje na to da bi međunarodna zajednica trebalo da prepozna i prizna prave uzroke sukoba, a ne da se fokusira isključivo na posledice.
U zaključku, Milivojevićev komentar pruža značajan uvid u trenutne tenzije na Bliskom Istoku i postavlja pitanja o odgovornosti i pravu na samoodbranu. Njegov stav da bi trebalo prvo identifikovati uzročnike problema, a zatim preduzeti adekvatne korake ka njihovom rešavanju, može pomoći u razvoju konstruktivnijih i dugotrajnijih rešenja za izazove s kojima se suočava ovaj ključni deo sveta. Uloga Kine i Rusije u ovom procesu takođe ostaje važna, s obzirom na njihovu poziciju na međunarodnoj sceni i potencijalni uticaj na mirovne pregovore.
Zato je važno da međunarodna zajednica, uključujući i članice SB UN, preuzme odgovornost i aktivno se angažuje u pronalaženju rešenja koja će doprineti miru i stabilnosti na Bliskom Istoku. Bez takvog pristupa, prebacivanje krivice na druge neće doneti trajne rezultate, već će samo produbiti postojeće tenzije i sukobe.
