Na vojnoj paradi u Pekingu, povodom 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu, prodefilovalo je više od 10.000 vojnika, kao i stotine vozila i različitih tipova vojne opreme. Stručnjak i vojni analitičar Vlade Radulović za Euronews Srbija ističe da ova parada demonstrira tehnološku moć Kine, a takođe šalje jasnu poruku Sjedinjenim Američkim Državama i susednim zemljama, poput Indije i Japana.
Radulović naglašava da su poruke upućene ovim zemljama kroz prikaz supersoničnih i hipersoničnih raketa, što dodatno oslikava vojnu snagu Kine. Iako NATO nije primarno zabrinut zbog ove parade, fokusirajući se više na situaciju u Ukrajini, reakcija američkog predsednika Donalda Trampa na prikazanu moć bila je očekivana.
On dodaje da je prikaz udarnih grupa nosača aviona obesmislio američku doktrinu projekcije moći putem mora. Ova situacija postavlja pitanje da li će američka strategija morati da se prilagodi novim izazovima koje predstavlja kineska vojna moć. Kinezi su demonstrirali sposobnost da dostignu ciljeve sa svoje teritorije bez potrebe za veštačkim ostrvima, što značajno menja geopolitičku dinamiku.
U poslednjih deset godina, kako ističe Radulović, kineska vojska je napravila značajan napredak. Upoređujući ovu paradu sa onom pre deset godina, primećuje se veći fokus na savremenu tehnologiju i nove jedinice. Kineski vojnici i oprema su sada više akcentovani na modernizaciji i unapređenju sistema, uključujući autonomiju, digitalizaciju i veštačku inteligenciju, što im omogućava brže reakcije.
Parada je takođe pokazala širok spektar novog naoružanja, posebno raketa i dronova. Među predstavljenim projektilima su Dongfeng-61 i interkontinentalna balistička raketa Dongfeng 5C. Ipak, najviše pažnje privukao je balistički projektil srednjeg dometa Dongfeng-26, poznat kao „Ubica Guama“, koji može da pogodi ključne američke vojne baze.
Ovaj projektil ima domet od 5.000 kilometara i sposoban je da nosi nuklearnu bojevu glavu do 1.800 kilograma. Prvi put su na paradi predstavljene hipersonične protivbrodske rakete Ying Ji-17 i Ying Ji-19, koje se nazivaju „ubice nosača aviona“. Ove rakete mogu da se lansiraju sa brodova ili aviona i lete brzinom pet puta većom od brzine zvuka, dok manevrišu kako bi izbegle antiraketne sisteme.
Pored raketa, predstavljene su i različite vrste dronova, uključujući podvodni dron AJX-002, koji može da vrši misije nadzora i izviđanja. Ovaj dron dugačak je od 18 do 20 metara i može nositi senzore i mine. Kina se takođe pohvalila nevidljivim dronom Gongđi-11, koji može da asistira avionima-lovcima tokom napada i da se koristi za vazdušno izviđanje.
Na paradi su se našli i laserski sistemi, kao što je Li 1 (LY-1), koji služi za ometanje elektronike i senzora, kao i HQ-29 presretač sposoban da uništi rakete i satelite. Po prvi put su se pojavile jedinice za sajber bezbednost i informacionu podršku, osnovane 2024. godine.
Ove inovacije jasno pokazuju kako se kineska vojska razvija i modernizuje, što predstavlja značajan izazov ne samo za SAD, već i za globalnu bezbednost. Kineski vojnici i tehnologija, koja se ubrzano razvija, ukazuju na promene u ravnoteži moći u svetu, čime se dodatno komplikuje geopolitička situacija. Kineska parada nije samo proslava istorijskog trenutka, već i strategijski pokazatelj vojne snage koja može uticati na buduće sukobe i međunarodne odnose.
