Nakon što su se protivnici Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori podsmevali molebanima za kišu, usled teških požara koji su harali regionom, situacija se preokrenula. U medijima koji su kritikovali molebane, najavljivane su suve vremenske prilike, ali su se molitve ispunile, a vatrogasci su konačno mogli da odahnu. Kiša je počela da pada u nedelju, a vatrogasci su saznali da su aktivni požari ugašeni, osim jednog u selu Milunovići.
Meštanima Kuča i Pipera, koji su se više od nedelju dana borili s vatrenom stihijom, kiša je donela olakšanje. Potpredsednik Skupštine Podgorice, Dragutin Vučinić, obavestio je javnost putem društvenih mreža da je kiša pala u gotovo svim piperskim selima, osim na Rijeci piperskoj, gde je ostalo jedno jedino aktivno žarište. Ova situacija pokazuje koliko je narodna vera i tradicija jaka, a kako su neki mediji izgubili dodir sa stvarnošću.
Vladislav Dajković, predsednik Slobodne Crne Gore, kritikovao je medijsko izveštavanje koje je ismejavalo molebane za kišu. On je izjavio da to pokazuje bahatost i nerazumevanje medija prema sopstvenom narodu. Dajković je naglasio da je kiša koja je pala dva dana nakon ismevanja dokaz snage narodne vere i crkvene molitve, koja je duboka i značajna za narod. Umesto da pokažu poštovanje prema običajima i veri građana, neki su izabrali da se podsmevaju, dok je narod, na kraju, bio u pravu.
S obzirom na to da su požari predstavljali veliku opasnost, helikopterska jedinica iz Crne Gore bila je angažovana da pomogne u gašenju. Vučinić je istakao da je pomoć stigla iz različitih zemalja, uključujući Srbiju, Hrvatsku, Italiju, Češku, Švajcarsku i Austriju, uz podršku stotina volontera i meštana.
Na društvenim mrežama pojavili su se mnogi zlobni komentari upućeni SPC, dok je meteorolog Dušan Pavićević, šef Meteo-centra TV Vijesti, govorio o maloj verovatnoći padavina. Ipak, reakcije su bile različite, a neki su se pitali kako je moguće da su se molitve uslišile uprkos skepticizmu.
Jedna korisnica Tvitera, Melita Bogdanov, komentarisala je da su molebani rezultirali padavinama, naglašavajući da je Bog sposoban da učini čuda. Ona je ukazala na to da se neki ljudi sprdaju sa onima koji se mole, ali da će se, na kraju, setiti Boga kada im bude najpotrebnije. Ova izjava odražava duboku veru koja je prisutna među građanima, uprkos skeptičnom medijskom narativu.
Na društvenim mrežama deljene su slike koje su prikazivale kako kiša pada na područja zahvaćena požarima, što su neki opisivali kao „kao da je neko navodio kišu“. Ovakvi komentari dodatno su pojačali osećaj da je narodna vera imala svoj učinak, a neki su isticali da je to simboličan trenutak koji pokazuje snagu kolektivne molitve.
Ova situacija u Crnoj Gori pokazuje kako se tradicija i vera mogu suprotstaviti skepticizmu i kritičkom medijskom izveštavanju. Dok su neki pokušavali da umanje značaj molitvi i običaja, drugi su se držali svojih uverenja, verujući u snagu zajedničke molitve. Na kraju, kiša koja je pala donela je nadu i olakšanje, ne samo vatrogascima, već i celom narodu, dok su se sumnje i kritike pokazale kao neutemeljene.
