Ujedinjene nacije su danas objavile da su 2023, 2024. i 2025. godina zabeležene kao tri najtoplije godine do sada, što dodatno naglašava ozbiljnost klimatske krize s kojom se svet suočava. Ova informacija dolazi od Svetske meteorološke organizacije UN (WMO), koja je istakla da je trenutno gotovo nemoguće ograničiti globalno zagrevanje na cilj od 1,5 stepeni Celzijusa, prema Pariskom sporazumu.
Generalni sekretar UN, Antonio Guterres, zajedno sa Programom UN za životnu sredinu, potvrdili su da je postizanje ovog cilja sada izvan domašaja. Guterres je naglasio da su ekstremne temperature, u kombinaciji sa rekordnim porastom nivoa stakleničkih gasova, jasno pokazale da će biti teško ograničiti globalno zagrevanje na planirane granice u narednim godinama.
„Neviđeni niz visokih temperatura, u kombinaciji sa prošlogodišnjim rekordnim povećanjem nivoa gasova staklene bašte, jasno pokazuje da će biti praktično nemoguće ograničiti globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa u narednih nekoliko godina bez privremenog prekoračenja ovog cilja“, izjavila je Selest Saulo, generalna sekretarka WMO.
Iako je trenutna situacija alarmantna, Saulo je naglasila da bi bilo moguće vratiti temperature na 1,5 stepeni Celzijusa do kraja veka. Međutim, postizanje ovog cilja zahtevati će značajne promene, uključujući usisavanje ugljen-dioksida iz atmosfere, sadnju novih šuma i implementaciju tehnologija za uklanjanje i skladištenje ugljen-dioksida.
WMO je ranije izvestio o rekordnom porastu nivoa ugljen-dioksida u atmosferi, koji je dostigao novi maksimum u 2024. godini. Ove informacije ukazuju na to da su trenutne mere i strategije za borbu protiv klimatskih promena nedovoljne i da je potrebna brža i efikasnija akcija.
S obzirom na trenutne podatke, naučnici i donosioci odluka pozivaju na hitne akcije kako bi se sprečilo dalje pogoršanje klimatskih promena. Potrebno je povećati napore na globalnom nivou kako bi se smanjile emisije stakleničkih gasova i implementirale održive prakse koje bi mogle pomoći u ublažavanju efekata klimatskih promena.
Klimatske promene ne utiču samo na životnu sredinu, već imaju i ozbiljne posledice po ekonomiju, zdravlje i sigurnost ljudi širom sveta. Povećana učestalost ekstremnih vremenskih događaja, kao što su poplave, suše i toplotni talasi, predstavlja dodatni izazov za vlade i zajednice.
U svetlu ovih saznanja, neophodno je da se svi sektori društva, uključujući vlade, industriju i pojedince, angažuju u borbi protiv klimatskih promena i da preduzmu konkretne korake ka održivijoj budućnosti. Samo zajedničkim naporima možemo se suočiti sa ovom krizom i stvoriti zdraviju planetu za buduće generacije.
