Klimatske promene ne utiču samo na prinose, već i na izgled, ukus i nutritivnu vrednost voća i povrća. U poslednje vreme, naučnici ukazuju na to da se karakteristike plodova menjaju pod uticajem ekstremnih vremenskih uslova. Na primer, jabuke postaju slađe, čili ljutiji, a luk intenzivnijeg mirisa. Iako mnogi potrošači i dalje biraju „savršene“ plodove, voće i povrće pogođeno sušom ili drugim vremenskim ekstremima često završava kao otpad. U tom kontekstu, stručnjaci naglašavaju potrebu za prihvatanjem „otpornije“ hrane.
U Australiji, ekonomski gubici zbog bacanja hrane su alarmantni, a procenjuje se da se svake godine izgubi čak 36,6 milijardi dolara. Veliki deo svežih poljoprivrednih proizvoda nikada ne stigne do prodavnica, jer se odbacuju na farmi zbog izgleda, veličine ili stepena zrelosti. Ovaj problem nije nov, pa su se u poslednjim godinama pojavile kampanje koje promovišu takozvanu „ružnu hranu“. Iako su ove inicijative značajne i doprinose smanjenju bacanja hrane, sada se suočavamo s novim izazovom – prihvatanjem proizvoda koji su pogođeni klimatskim promenama.
Voće i povrće pogođeno klimatskim promenama često izgleda „ružno“. Mnogi plodovi su manji, nepravilnog oblika ili su sa površinskim oštećenjima. Međutim, stručnjaci ističu da ukus i tekstura mogu biti znatno drugačiji. Tokom suše, na primer, jabuke postaju slađe i zrnastije, dok paprike mogu biti pikantnije, a luk intenzivnijeg mirisa i ukusa. Čak i kada su plodovi pogođeni umerenim sušama, oni ostaju jestivi, ali su promenjenog kvaliteta.
Nedavna istraživanja u Australiji pokazala su da većina potrošača izbegava proizvode koji su oštećeni klimatskim uslovima, iako su potpuno bezbedni za jelo. Potrošači su bili spremni da izaberu takve proizvode samo ako su po sniženoj ceni, što znači da, ukoliko farmeri ne mogu takve plodove preraditi u džemove, sokove ili stočnu hranu, oni često završavaju kao otpad. Ranije kampanje koje su se fokusirale na ružne proizvode nisu dale očekivane rezultate u ovom slučaju, jer su se fokusirale na to da izgled ne utiče na ukus. Međutim, kod voća i povrća pogođenog klimatskim promenama, razlike u ukusu i teksturi su očigledne, što zahteva novu strategiju komunikacije.
Istraživanje koje je anketiralo potrošače pokazalo je da je ključna reč „otpornost“. Potrošačima su prikazane različite varijante jabuka, od savršenih do onih koje su preživele sušu. Jabuke koje su preživele su označene porukom „Otporna jabuka – preživela sušu“. Rezultati su pokazali da je ova poruka imala snažan efekat na potrošače, čak i na one sa manjom empatijom prema farmerima, koji su bili spremniji da izaberu takve jabuke. Ovo ukazuje na to da bi marketing koji naglašava otpornost i prilagođavanje mogao pomoći u povećanju prodaje ovakvih proizvoda i smanjenju bacanja hrane.
S obzirom na to da su potrošači u razvijenim zemljama navikli da kupuju estetski savršeno voće i povrće, izazov ostaje kako naučiti da prihvatimo proizvode koji izgledaju i imaju ukus malo drugačije. Ekstremni vremenski uslovi neće nestati; naprotiv, biće sve češći. Zato je važno da promenimo svoje navike i naučimo da cenimo proizvode koji su prilagođeni klimatskim promenama. Ako želimo da smanjimo bacanje hrane i podržimo poljoprivrednike, „otpornost“ bi trebala postati nova vrednost u našoj ishrani.
U zaključku, promene u načinu na koji gledamo na voće i povrće mogu imati značajan uticaj na smanjenje bacanja hrane i podršku održivoj poljoprivredi. Potrošači bi trebali preispitati svoje navike i otvoriti se za različite vrste proizvoda koji su otporni na klimatske promene, kako bismo zajedno gradili otporniji i održiviji sistem snabdevanja hranom.
