Počela je sezona kukuruza šećerca u Srbiji, što označava i početak berbe. Ove godine, zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima, usevi su u veoma dobrom stanju, a prve procene govore o zadovoljavajućem prinosu i kvalitetu klipova. Potražnja za kukuruzom šećercem raste, kako za svežu potrošnju, tako i za preradu, zamrzavanje i konzerviranje. Ova kultura postaje sve značajnija alternativa za proizvođače koji imaju obezbeđeno navodnjavanje i siguran plasman.
Na tržište najpre pristižu klipovi iz rane proizvodnje, dok glavna berba traje tokom jula i avgusta, u zavisnosti od vremena setve i vegetacije hibrida. U Čurugu, porodica Janjin gaji kukuruz šećerac kao dopunski posao, jer su oboje zaposleni. Gajenje šećerca im donosi dodatnu zaradu. Njihova bašta prostire se na više od deset ari, gde gaje povrće. Prvo su gajili krompir, ali su se zbog niskih cena odlučili za šećerac nakon istraživanja na društvenim mrežama.
Ove godine, Romana Janjin je zadovoljna prinosom, jer na svakom stablu ima više klipova. Iako očekuju dobar prinos, suočavaju se s problemom niskih cena na veliko, jer veletrgovci nude samo 30 do 35 dinara po klipu, što ne pokriva troškove rada. Na malo, klipovi se prodaju za 70 dinara. Njihov rad je ručan i bez upotrebe zaštitnih sredstava, pa je njihov šećerac organski. Uložili su u sistem navodnjavanja kap po kap, što je značajan trošak, ali očekuju da će se ulaganje isplatiti u budućnosti.
Prema rečima docenta dr Đorđa Vojnovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, proizvodnja kukuruza šećerca je intenzivnija od merkantilnog kukuruza. Ukupna ulaganja se kreću od 2.000 do 5.000 evra po hektaru, pri čemu su najveći troškovi vezani za navodnjavanje i zaštitu biljaka. U povoljnim uslovima, prinos se kreće od 10 do 20 tona po hektaru, u zavisnosti od hibrida i gustine setve.
Dr Vojnović ističe da je važna ne samo količina, već i kvalitet klipova, poput dužine, popunjenosti zrnom i sadržaja šećera. Ove godine, sezona se može oceniti kao povoljna. Visoke temperature su ubrzale razvoj biljaka, ali su povećale potrebe za vodom, pa su proizvođači s mogućnošću navodnjavanja ostvarili bolji prinos. Berba kukuruza šećerca treba da se obavi u optimalnoj zrelosti, kada zrno sadrži najviše šećera.
Za razliku od porodice Janjin, dugogodišnji proizvođač Dejan Karanović iz Banatskog Velikog Sela ima svoje nakupce. Iako se suočava s promenama u tržištu, naglašava važnost navodnjavanja i pravilne upotrebe zaštitnih sredstava. Karanović ističe da su zdrava zrna ključ uspeha, a nakon što je probao da gaji jagode, odlučio se da se vrati na šećerac zbog nedostatka profita.
Gajenje kukuruza šećerca u Srbiji predstavlja izazov, ali i mogućnost za dodatnu zaradu. Sa povećanom potražnjom i pravim pristupom, proizvođači mogu ostvariti uspeh na tržištu. Ulaganje u navodnjavanje i kvalitetne hibridne vrste može značajno poboljšati prinose i kvalitet proizvoda. Ova sezona, iako sa izazovima, nudi nadu za proizvođače koji su spremni da se prilagode i ulažu u svoje proizvode.
