Najmanje 70 osoba je poginulo, dok se 50 vodi kao nestalo u klizištu na jugu Etiopije, saopštili su zvaničnici. Ova tragedija se dogodila nakon obilnih kiša koje su aktivirale klizišta u regionu. Prema informacijama objavljenim na Fejsbuk nalogu kancelarije za komunikacije regionalne vlade Južne Etiopije, većina žrtava je iz različitih delova zone Gamo.
Potraga za nestalim osobama se nastavlja, a zvaničnici su istakli da su klizišta počela ranije ove nedelje, što je izazvalo velike gubitke života. Ova situacija dodatno je pogoršana u susednoj Keniji, gde je zbog poplava poginulo najmanje 49 ljudi. Kenijska policija je prijavila da su poplave pogodile glavni grad Najrobi i druga područja, što je doprinelo velikim problemima sa infrastrukturom i bezbednošću.
Na globalnom nivou, slične situacije su se dogodile i u Brazilu, gde je najmanje 14 ljudi poginulo u klizištima izazvanim obilnim padavinama. Prema izveštajima portala Globo, klizišta su se dogodila u brazilskoj saveznoj državi Minas Žerais, a u više gradova je proglašeno vanredno stanje. U naselju Paineiras, klizište je zatrpalo deo stambene zgrade i dve kuće, što je dovelo do toga da više od 440 beskućnika mora biti smešteno u prihvatilišta.
U ovoj situaciji, državnim službenicima u pogođenim opštinama je omogućeno da rade na daljinu, a nastava u svim školama je obustavljena. Mobilisane su ekipe Državne civilne zaštite i Vatrogasne službe kako bi pružile pomoć pogođenim porodicama i radile na potrazi za mogućim nestalim osobama.
Osim toga, u Južnoj Africi se dogodila slična tragedija kada su petorica rudara nestali nakon klizišta koje se dogodilo duboko pod zemljom u rudniku Ekapa. Ministar rudarstva Južne Afrike, Gvede Mantaše, izjavio je da je verovatno da su rudari poginuli, a da je trenutno fokus na preuzimanju njihovih tela. Ove nesreće ukazuju na ozbiljnost problema sa klimatskim promenama i potrebom za boljim sistemima prevencije i odgovora na prirodne katastrofe.
U svetlu ovih tragičnih događaja, važno je napomenuti da su klizišta često rezultat kombinacije faktora, uključujući jake padavine, geološke karakteristike terena i ljudske aktivnosti. Obilne kiše, koje su sada postale sve češće zbog klimatskih promena, mogu dovesti do destabilizacije tla i povećati rizik od klizišta.
Zajednice pogođene ovim prirodnim katastrofama često se suočavaju sa dugotrajnim posledicama, uključujući gubitak domova, imovine i, nažalost, ljudskih života. To takođe stavlja pritisak na lokalne vlasti koje moraju da reše hitne situacije, kao i da razviju dugoročne planove za oporavak i prevenciju budućih katastrofa.
U ovakvim situacijama, međunarodna zajednica često pruža pomoć pogođenim područjima, ali je i važno da se lokalni resursi i kapaciteti ojačaju kako bi se smanjio rizik od budućih katastrofa. Edukacija i podizanje svesti o rizicima od klizišta i poplava su ključni za pripremu zajednica, dok je ulaganje u infrastrukturu i održive prakse neophodno za dugoročno rešenje ovog problema.
U zaključku, tragedije poput onih u Etiopiji, Keniji i Brazilu ukazuju na urgentnu potrebu za globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena i unapređenju sistema zaštite od prirodnih katastrofa. Samo zajedničkim snagama možemo smanjiti uticaj ovakvih nesreća i zaštititi živote i imovine ljudi širom sveta.
