Dok se naučnici pripremaju za buduće misije na Mars i Mesec, istraživanje gljivice otkrivene u Černobilju, poznate kao Cladosporium sphaerospermum, moglo bi doneti revolucionarne promene u načinu na koji se astronauti zaštite od zračenja. Ova jedinstvena gljivica ima sposobnost da koristi jonsko zračenje kako bi ga pretvorila u hemijsku energiju zahvaljujući svom tamnom pigmentu – melaninu.
Zanimljivo je da se proces koji ova gljivica koristi, nazvan radiosinteza, još uvek smatra hipotezom, ali je sličan načinu na koji biljke koriste hlorofil u fotosintezi. Istraživači su 2022. godine pokazali da se Cladosporium sphaerospermum može uspešno uzgajati na Međunarodnoj svemirskoj stanici pod uslovima simuliranog kosmičkog zračenja. Rezultati su pokazali da je sloj gljivice debljine 1,7 milimetara smanjio nivo zračenja ispod njega za dva procenta.
Dalje istraživanje sugeriše da bi sloj debljine od 21 centimetra mogao gotovo u potpunosti neutralizovati zračenje prisutno na površini Marsa, dok bi tanji sloj od devet centimetara, pomešan sa marsovskim tlom, takođe mogao biti efikasan. Ovo bi predstavljalo značajnu prednost za buduće misije, jer bi omogućilo korišćenje lokalnih materijala za zaštitu astronauta od zračenja, umesto da se dodatne zalihe šalju sa Zemlje.
Melanin, prirodni pigment koji je odgovoran za boju kose i očiju kod ljudi, smatra se ključnim za ovu sposobnost apsorpcije zračenja. Istraživanje iz 2007. godine u SAD-u pokazalo je da gljivice bogate melaninom brže rastu kada su izložene visokim dozama zračenja, što dodatno podržava teoriju o njihovoj otpornosti na zračenje.
Prema istraživačima sa Univerziteta Džordžtaun, zračenje predstavlja jedan od glavnih izazova za dugoročne misije na Mesec i Mars. Osim što bi gljivice mogle zaštititi astronaute od galaktičkih kosmičkih zraka, koje su visokoenergetične čestice koje dolaze izvan našeg Sunčevog sistema, one bi mogle igrati ključnu ulogu u smanjenju rizika od ozbiljnih bolesti, uključujući rak.
Kosmički zraci su značajan problem jer mogu oštetiti DNK, narušiti strukturu proteina i povećati rizik od ozbiljnih bolesti. Istraživačica Zahida Sultanova ističe da je neophodno rešiti ovaj problem pre nego što se astronauti upuste u dugotrajne svemirske misije.
U svetlu ovih saznanja, Cladosporium sphaerospermum predstavlja potencijalno rešenje za izazove koje donosi svemir. Istraživanja će se nastaviti kako bi se bolje razumele njegove sposobnosti i kako bi se razvila strategija za njegovu primenu u budućim misijama na Mars i Mesec. Ova inovacija može značajno unaprediti bezbednost i učinkovitost astronauta tokom njihovih putovanja u duboki svemir.
