Znamenje koje krasi uniforme Specijalne jedinice policije Crne Gore, a koje prikazuje Njegoševu kapelu na Lovćenu, postalo je predmet rasprave i kontroverzi. Ova situacija je izazvana pritužbom nevladine organizacije Akcija za ljudska prava, koja je istakla da isticanje ovog simbola na policijskim uniformama može biti shvaćeno kao diskriminacija, s obzirom na to da je Crna Gora Ustavom definisana kao građanska i sekularna država, u kojoj su verske zajednice odvojene od države.
Ombudsman Crne Gore je potvrdio da se radi o problemu koji se tiče verske neutralnosti, naglasivši da simbolika koju predstavlja kapela može izazvati osećaj isključenosti među pripadnicima drugih verskih zajednica, posebno među Bošnjacima, koji su izrazili nezadovoljstvo zbog upotrebe ovog simbola. Bošnjačko veće je naglasilo da svaka simbolika koja je jednoverska može narušiti multikulturalni karakter Crne Gore, što može izazvati negativne reakcije među članovima drugih zajednica koji se ne prepoznaju u toj simbolici.
Na drugoj strani, reakcije na ovu pritužbu dolaze iz redova vlasti, gde je šef poslaničkog kluba Demokratske Crne Gore, Boris Bogdanović, izrazio stav da bi uklanjanje amblema predstavljalo udar na kolektivno pamćenje naroda. On je istakao da kapela na Lovćenu nije samo verski simbol, već i deo nacionalnog identiteta i tradicije Crne Gore. Bogdanović je naglasio da je Lovćen mesto koje simbolizuje istorijske i kulturne vrednosti koje prevazilaze religijske podela, dodajući da bi uklanjanje ovog simbola predstavljalo napad na temeljne vrednosti Crne Gore.
On je postavio retoričko pitanje da li će se sutra predložiti da se menja i grb ili zastava Crne Gore, ukazujući na to da bi takvi koraci mogli dodatno polarizovati društvo. Bogdanović je stao u odbranu ideje da sekularizam ne znači brisanje simbola prošlosti, već prepoznavanje zajedničkih vrednosti koje čine identitet Crne Gore. Njegova poruka je bila da simbol na uniformama specijalaca predstavlja više od religijskog značenja – to je simbol zakletve da se brani čast i dostojanstvo Crne Gore.
Iz Akcije za ljudska prava su istakli da Ministarstvo unutrašnjih poslova ima obavezu da u roku od 30 dana dostavi izveštaj o preduzetim merama nakon mišljenja ombudsmana. Ova situacija ukazuje na širu dilemu sa kojom se Crna Gora suočava, a to je balansiranje između očuvanja nacionalnog identiteta i poštovanja različitosti unutar multietničkog društva.
U ovom kontekstu, važno je razumeti kako simboli i tradicije mogu uticati na društvene odnose i percepciju identiteta u savremenom Crnogorskom društvu. Simboli poput Njegoševe kapele mogu biti izvor ponosa za neke, dok istovremeno mogu predstavljati izvor tenzija za druge. Ova dinamična situacija ukazuje na potrebu za dijalogom i razumevanjem među različitim etničkim i verskim zajednicama u Crnoj Gori.
U zaključku, debata o uklanjanju amblema Njegoševe kapele sa uniformi Specijalne jedinice policije predstavlja širu diskusiju o identitetu i nacionalnim simbolima u Crnoj Gori. Kako se društvo razvija i menja, tako i pitanja vezana za simboliku, tradiciju i pripadnost postaju sve važnija. Ključno je pronaći balans koji će omogućiti očuvanje nacionalnog identiteta, a istovremeno poštovati raznolikost i jedinstvo koje čini Crnu Goru. Ova rasprava će sigurno nastaviti da se razvija u narednim mesecima, dok se društvo suočava s izazovima modernizacije i integracije različitih kultura unutar svojih granica.
