Dario Ristić, Srbin iz Modriče, nedavno je pušten iz pritvora nakon što je uhapšen po crvenoj Interpolovoj poternici odmah po dolasku na aerodrom u Sarajevu. Ristić je bivši ruski dobrovoljac koji je učestvovao u sukobima u Ukrajini, a njegov slučaj otvara pitanje o sudbini drugih ljudi iz Srbije i regiona koji su se borili u ovom ratu.
U poslednje četiri godine, veliki broj pojedinaca iz Srbije, ali i susednih zemalja, odlučio je da se priključi ratnim dejstvima u Ukrajini. Ovi borci su različitih pozadina i motiva – neki su se borili kao dobrovoljci, dok su drugi bili angažovani kao plaćenici. Njihove sudbine su raznolike; neki su poginuli, drugi su se povukli i sada žive u Rusiji, dok su neki i dalje na frontu.
U emisiji „Blic Uživo“, analitičari Darko Obradović iz Centra za strateške analize i Dragan Petrović iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu raspravili su o statusu ovih boraca. Postavlja se pitanje da li su oni plaćenici ili dobrovoljci, kao i koliko ih još ima na ratištu. Pored toga, značajno je razmotriti i rizik od hapšenja za one koji se odluče da se vrate u Srbiju.
Jedna od ključnih tema je pravni status ovih boraca. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, angažovanje u stranim vojnim sukobima može dovesti do pravnih posledica, uključujući hapšenje. Prema zakonima Srbije, borci koji učestvuju u stranim oružanim sukobima mogu biti optuženi za različite zločine, uključujući terorizam. To stvara dodatni pritisak na one koji razmišljaju o povratku.
Pored pravnih komplikacija, postoji i psihološka dimenzija. Mnogi od ovih boraca se suočavaju sa traumama i psihičkim posledicama rata, što može otežati njihovu reintegraciju u društvo. Neki od njih su se suočili s teškoćama u prilagođavanju normalnom životu nakon povratka, a neki su čak i pokušali da se ponovo bore, bilo u Ukrajini ili drugim konfliktima.
U međuvremenu, informacije o broju boraca iz Srbije i regiona koji su trenutno aktivni u Ukrajini su oskudne. Pojedini izvori tvrde da se radi o stotinama, dok drugi govore o manjim brojevima. Bez obzira na tačne brojke, jasno je da postoji značajna zajednica koja je spremna da učestvuje u ovim sukobima, često vođena ideološkim, nacionalnim ili ekonomskim razlozima.
S obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini, gde sukobi i dalje traju, pitanje sudbine ovih boraca postaje sve važnije. Ratna dešavanja, kao i potencijalne promene u zakonodavstvu i međunarodnim odnosima, mogli bi uticati na njihove buduće odluke. Za mnoge, odlazak u Ukrajinu predstavlja način da se izraze njihovi politički stavovi ili da se bore za ono što smatraju pravim.
Takođe, spominje se i mogućnost da bi neki od ovih boraca mogli postati deo šireg fenomena plaćenika, koji se koriste u globalnim sukobima. Ovo može dodatno zakomplikovati situaciju, jer je angažovanje plaćenika često predmet međunarodnih pravnih preispitivanja i političkih tenzija.
S obzirom na sve ove aspekte, jasno je da je situacija oko boraca iz Srbije u Ukrajini kompleksna i višeslojna. Njihova sudbina zavisi od mnogih faktora, uključujući pravne posledice, mentalno zdravlje i političke okolnosti. Kako se rat u Ukrajini nastavlja, tako će i pitanja o ovim borcima ostati aktuelna, a njihova budućnost će verovatno biti predmet daljih rasprava i analiza.
