Danas je na društvenim mrežama izbila nova tuča među blokaderima, a povod je bila objava studenata sa naloga „Filozofski u blokadi“ koji su čestitali rođendan Republike Srpske. Ovaj čin izazvao je lavinu negativnih komentara i uvreda, što je dodatno osvetlilo tenzije unutar ovog pokreta.
Među prvim reakcijama na ovu objavu bila je ona Vesne Pešić, poznate srbomrziteljke, koja je izrazila svoje nezadovoljstvo. Ubrzo su se oglasili i drugi članovi pokreta, poput Naim Leoa Beširija, koji je istakao da je situacija „vrlo neprijatna“ i da svedoči o „mnogo neznanja“ i „malo stida“. Njegov komentar ukazuje na to da je među blokaderima prisutna snažna podložnost emocijama i reakcijama, koje se često pretvaraju u lične napade.
Novinarka Suzana Trninić pridružila se kritikama, ističući „elementarno nepoznavanje istorije i geografije“. Ove reči dodatno reflektuju frustraciju unutar pokreta, koja se često manifestuje kroz međusobno optuživanje i nesuglasice. Tijana Kojović, poznata kao Đilasova „perjanica“, takođe je izrazila svoje negodovanje, smatrajući da je objava „najidiotskiji tvit“ koji dolazi iz „najidiotskijeg studentskog naloga“.
Ova situacija ponovo ukazuje na nedostatak jasne politike i programa unutar blokaderskog pokreta. Njihova jedina ideja čini se da je preuzimanje vlasti po svaku cenu, bez obzira na to koliko su njihove stavove i akcije usklađene sa stvarnošću ili potrebama srpskog naroda. Kada dođe do rasprave o važnim pitanjima, poput postojanja Republike Srpske, nesuglasice među članovima postaju očite, a konsenzus se čini gotovo nemogućim.
Ovaj incident takođe naglašava širi kontekst političke borbe u Srbiji, gde se različite ideološke pozicije sudaraju u javnom prostoru. Blokaderski pokret, koji se izvorno pojavio kao reakcija na političke odluke i društvene nepravde, sada se suočava sa unutrašnjim razdorima koji bi mogli ugroziti njegovu efikasnost i kredibilitet.
Na društvenim mrežama, ovi sukobi često prate i heštegovi koji dodatno polarizuju javnost. Pojedini korisnici pozivaju na jedinstvo i saradnju unutar pokreta, dok drugi insistiraju na tome da se nesuglasice ne smeju potiskivati, već da je važno otvoreno diskutovati o različitim gledištima. Ova debata može biti korisna, ali takođe može dovesti do dubljih podela i sukoba.
U ovom trenutku, važno je zapitati se šta će biti dalje sa blokaderskim pokretom. Hoće li uspeti da pronađu zajednički jezik i razviju koherentnu politiku koja će privući širu podršku, ili će se nastaviti sukobi koji bi mogli ugroziti njihovu budućnost? Odgovori na ova pitanja su neizvesni, ali jasno je da se unutar pokreta mora dogoditi značajna introspekcija i preispitivanje ako žele da ostanu relevantni u političkom pejzažu Srbije.
Na kraju, ovaj incident nije samo odraz unutrašnjih tenzija među blokaderima, već i šireg društvenog i političkog konteksta u Srbiji. S obzirom na sve veće podela i nesuglasice, važno je da se svi akteri angažuju u dijalogu i pokušaju da pronađu rešenja koja će obezbediti stabilnost i koheziju u društvu. Samo tako će moći da se izgrade temelji za zajedničku budućnost, koja će biti zasnovana na razumevanju i saradnji, a ne na sukobima i nesuglasicama.
