Na Cetinju je prvog januarskog dana vladalo posebno tužno raspoloženje, jer su se građani okupili kako bi odali počast 13 nevinih žrtava, među kojima su bila i dvoje dece, koje je na taj dan 2023. godine ubio Aleksandar Aco Martinović. Ova komemoracija je organizovana od strane NVO Strategija za evropsku i građansku Crnu Goru (Stega), koja je pozvala sve prisutne da zapale sveće i cveće kod spomenika Lovćenska vila, simbolizujući solidarnost sa porodicama žrtava i borbu za istinu i pravdu.
Okupljanje je imalo za cilj da skrene pažnju na važnost sećanja na stradale i da pozove na odgovornost društva prema žrtvama. Iz Stege su najavili da će podneti zvaničan zahtev da se u Cetinju podigne spomenik u znak sećanja na 23 osobe koje su izgubile život u dva masovna zločina koja su se dogodila u ovom gradu. Ova inicijativa dolazi kao odgovor na tragedije koje su potresle Cetinje i čitavu Crnu Goru.
Godinu dana nakon prvog masovnog ubistva, podneta je inicijativa za donošenje „Markovog i Mašanovog zakona“, koji je nazvan po braći Martinović, ubijenoj u prvom zločinu. Ovaj zakon predviđa detaljne psihološke procene i automatsko oduzimanje oružja od osoba koje su sklone nasilju. Inicijativu je pokrenula Maja Popović, sestra jednog od stradalih. Ona je istakla da je Cetinje, kao istorijski i simbolički centar Crne Gore, dužno da na dostojanstven način obeleži stradanje svojih građana.
Vesna Pejović, majka i baka stradalih u tragediji koja se desila 12. avgusta 2022. godine, govorila je o svojoj borbi za pravdu. Njene unuke Marka i Mašana, kao i kćerku Natašu, ubio je Vuk Borilović koristeći lovačku pušku. Nakon krvavog zločina, Borilović je likvidiran 45 minuta kasnije. Samo dve i po godine kasnije, u januaru 2025, Aleksandar Martinović je na sličan način ubio 13 osoba, među kojima su bila i dvoje dece, koristeći pištolj koji je imao u nelegalnom posedu. On je na pet lokacija u gradu sejao smrt pre nego što je izvršio samoubistvo, a policija ga je pronašla tek šest sati nakon zločina.
Ovi zločini su izazvali veliku uznemirenost među građanima Cetinja i čitave Crne Gore. U vreme prvog tragičnog događaja, Cetinje je imalo samo 12 policajaca, dok je u vreme drugog zločina bilo samo devet. Ova situacija je dovela do pitanja o bezbednosti i adekvatnosti policijskih snaga u ovakvim kriznim situacijama.
Cetinje, kao grad bogate istorije i simbolike, sada se suočava sa teškim pitanjima o svojoj budućnosti. Građani traže da se njihova bol i strah ne zaborave i da se preduzmu konkretne mere kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Komemoracija i predlozi za podizanje spomenika su samo prvi koraci ka tome da se obeleži sećanje na žrtve i da se osigura da se ovako nešto nikada više ne ponovi.
Cilj inicijativa poput „Markovog i Mašanovog zakona“ je da pruži sigurnije okruženje za sve građane. Ove mere, kao i javna svest o problemu nasilja i mentalnog zdravlja, ključni su za izgradnju zajednice koja će se boriti protiv nasilja i pružiti podršku porodicama žrtava. Cetinje se suočava sa teškim vremenima, ali uz zajedničku borbu i solidarnost, postoji nada za bolju budućnost.
