Sonja Radoš je bila žena koja je, prema izjavama njenih kolega i prijatelja, poslednjih godina svog života prolazila kroz teške trenutke. Njena životna priča, koja se završila tragično, pokreće mnoga pitanja o nasilju u porodici i kontroli nad finansijama. Tokom suđenja u Višem sudu u Beogradu, njen šef S. M. je svedočio o njenoj situaciji i odnosu sa Nemanju Šućurovićem, koji je optužen za njeno teško ubistvo.
Sonja je radila u istoj firmi 18 godina, a S. M. je bio njen šef 15 godina. Kako je svedok naveo, Sonja je svakodnevno bila vesela i komunikativna osoba, omiljena među kolegama. Ipak, u poslednje vreme, njen karakter se drastično promenio. S. M. je primetio da je Sonja delovala dezorijentisano, uplašeno i potišteno. Njene finansijske poteškoće su postale očigledne; često je pozajmljivala novac od kolega kako bi preživela, s obzirom da je imala minimalna sredstva u novčaniku.
Prema rečima njenog šefa, Sonja je tokom poslednjih godina izgubila kontrolu nad svojim finansijama, a njen partner, Šućurović, je kontrolisao svaki aspekt njenog života, uključujući i njene prihode. Ona je tražila da joj se bonusi isplaćuju na ruke, kako bi imala barem minimalnu sumu novca sa kojom bi mogla da raspolaže, ali to nije bilo moguće. S. M. je rekao da je Sonja imala vidljive povrede na telu i da je njen fizički izgled bio u opadanju, što je ukazivalo na to da je prolazila kroz teške trenutke.
U toku suđenja, svedok je podelio i da je Sonja nekada organizovala sjajne žurke, ali nakon što je upoznala Nemanju, sve se promenilo. Njihov odnos je, kako se čini, doveo do njenog povlačenja iz društva i izolacije. S. M. je primetio da je Sonja prestala da deli detalje o svom životu sa njim, a njeni odnosi sa prijateljima su se pogoršali. Na početku njihove veze, čak je molila S. M. da pomogne Nemanji da nađe posao, ali se kasnije povukla i prestala da deli informacije o svom partneru.
Optuženi, Nemanja Šućurović, se sumnjiči da je zlostavljao Sonju, ograničavajući joj slobodu kretanja, kontrolisajući kada sme da ide na posao i kada se vraća kući. Tokom suđenja, otkriveno je da je Sonja bila ekonomski iskorišćavana, živeći u stanu koji je pripadao njoj, dok je on uživao u njenim prihodima. Tragični događaj koji je dovelo do njene smrti dogodio se 21. juna 2024. godine, kada je, kako se sumnja, povukao za kosu i gurnuo je, što je izazvalo njenu smrt.
Svedok S. M. je takođe naveo da je saznao informacije o Šućuroviću iz razgovora sa portirom zgrade gde su radili. Portir mu je otkrio da se Nemanja često šunjao oko zgrade i da je odrastao u teškim uslovima, što je dodatno oslikalo njegov karakter i odnos prema Sonji. Ove informacije ukazuju na to da je Sonjin izbor partnera mogao biti pod uticajem njenog okruženja i situacije u kojoj se nalazila.
Sonjina priča je podsetnik na važnost prepoznavanja znakova nasilja u vezama i potrebu za podrškom žrtvama. Njena tragedija ukazuje na sistematske probleme sa kojima se mnogi suočavaju, uključujući ekonomsku zavisnost i emocionalnu kontrolu. U društvu gde su ovakvi slučajevi često zanemareni ili minimizirani, važno je da se podigne svest o nasilju u porodici i da se pruži adekvatna pomoć onima koji su pogođeni ovim problemom.
Ova situacija takođe ukazuje na potrebu za obrazovanjem i prevencijom nasilja, kao i na važnost podrške institucija koje se bave zaštitom žrtava. Sonjina priča može poslužiti kao upozorenje svima da su često nevidljive borbe onih oko nas, koje se mogu završiti tragično ako se ne prepoznaju i ne reše na vreme.
