U Beogradu je održana konferencija pod nazivom „Koliko bacaš, toliko plaćaš“, koja je okupila više od 70 stručnjaka iz raznih sektora, uključujući predstavnike resornih ministarstava, javnog i privatnog sektora, poslovnih asocijacija, komunalnih preduzeća, kao i međunarodnih finansijskih institucija i banaka. Ova konferencija je imala za cilj da se raspravlja o aktuelnim izazovima u tarifiranju komunalnog otpada i istraže rešenja za pravedniju raspodelu troškova.
Miroljub Aleksić, potpredsednik Privredne komore Srbije i predsednik Parlamenta privrednika Beograda, istakao je da je ova inicijativa pokrenuta pre godinu dana i da je do sada dobila široku podršku različitih privrednih subjekata. On je naglasio potrebu za jasnijim i transparentnijim sistemom naplate, koji bi podsticao cirkularnost i smanjenje otpada. Aleksić je posebno ukazao na problem prekomernog plaćanja od strane kompanija koje primenjuju princip „zero waste to landfill“, ističući da je potrebno razviti novi model tarifiranja koji će odražavati stvarnu količinu otpada.
Pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Dušan Radonjić, govorio je o metodologiji koja će urediti određivanje cena komunalnih usluga, naglašavajući važnost usklađivanja sistema obračuna u lokalnim samoupravama. On se nada da će ova metodologija omogućiti pravičniju naplatu i podsticaj za efikasnije upravljanje otpadom.
Teodora Spasojević, pomoćnica ministarke zaštite životne sredine, predstavila je Predlog Strategije zaštite životne sredine – Zelena Agenda Republike Srbije, koja predviđa reformu tarifnog sistema do 2028. godine. Ova reforma bi trebala da uvede princip „plati koliko baciš“, čime bi se obezbedilo da troškovi usluga budu srazmerni količini otpada koji se stvara.
Učesnici konferencije su se osvrnuli i na nelogičnosti postojećeg sistema, kao i na promene u tumačenju obuhvata poslovnog prostora koje su dovele do drastičnog povećanja cena usluga bez promene u kvalitetu. Mnoge kompanije su navele da su smanjile količinu otpada do 70%, ali im se troškovi za komunalne usluge povećali nekoliko puta, što ukazuje na neadekvatnost trenutnog sistema naplate.
Diskusije su obuhvatile i primere dobre prakse iz zemalja EU i regiona, kao i izazove na putu ka implementaciji novog tarifnog sistema. Predstavljeni su i primeri javnih komunalnih preduzeća u Srbiji, poput JKP Čistoća iz Novog Pazara, koja je uz pomoć inovativnih tehnologija uspela da unapredi sistem sakupljanja otpada, čime je povećala stepen reciklaže i smanjila troškove.
Konferencija je završena prezentacijom Programa Nemačke razvojne banke KfW, koja nudi finansijsku i tehničku podršku za unapređenje komunalne infrastrukture. Ovaj program se realizuje u saradnji sa Erste Bankom i Banca Intesa.
Zaključci sa konferencije doprineće izradi nove metodologije za određivanje cena komunalnih usluga, što će omogućiti dalji dijalog između državnih institucija, lokalnih samouprava, privrede i međunarodnih partnera. Cilj je postizanje ambicioznih ciljeva Zelene agende Republike Srbije za period od 2025. do 2033. godine, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i obezbedila održivost komunalnih sistema.
Ova konferencija je jedan od koraka ka modernizaciji i unapređenju sistema upravljanja komunalnim otpadom u Srbiji, a očekuje se da će rezultati biti vidljivi u narednim godinama kroz poboljšanje usluga i smanjenje troškova za privredu i građane. U tom smislu, saradnja između svih aktera, uključujući vladu, privredu i građane, biće ključna za uspeh ovih inicijativa.
