Mnogi vlasnici mačaka se često pitaju da li će ih njihovi ljubimci zaboraviti kada odu na put. Iako su mačke poznate po svojoj samostalnosti i distanciranosti, stručnjaci naglašavaju da je njihovo pamćenje mnogo složenije nego što se obično misli.
Mačke ne pamte samo lica svojih vlasnika, već stvaraju složene uspomene koje su povezane sa svojim okruženjem, mirisima, zvucima i svakodnevnim rutinama koje im pružaju osećaj sigurnosti. Džejn Dejvidson, veterinarska tehničarka iz Velike Britanije, ističe da mačke pamte na drugačiji način od pasa, a njihovo pamćenje je usko povezano sa okruženjem – mirisima doma, zvukovima i prizorima koje svakodnevno doživljavaju.
Istraživanje Univerziteta u Orhusu u Danskoj pokazalo je da i mačke i psi imaju sposobnost da se prisećaju prošlih događaja. U anketi sprovedenoj među 375 vlasnika kućnih ljubimaca, čak 80% ispitanika je navelo da njihova mačka pokazuje sećanje na konkretna iskustva. Ova sećanja se često aktiviraju kada mačka dođe u kontakt sa nečim poznatim, kao što su određena mesta, predmeti ili mirisi.
Jedna od najčešćih briga vlasnika je da li mačke zaboravljaju svoje vlasnike. Na društvenim mrežama često se može čuti da je nekoliko meseci zajedničkog života dovoljno da se vlasnik „ureže“ u mačje pamćenje. Prema rečima stručnjaka, to je delimično tačno. Mačke ne zaboravljaju lako ljude sa kojima su delile dom. Dejvidson naglašava da njihovo iskustvo života u nekom prostoru ne zavisi samo od emocija, već i od sigurnosti koju im pruža dom, zajedno sa hranom, mestom za odmor i igru. Vlasnik je ključni deo tog sistema sigurnosti.
Irina Smirnova, veterinarka sa platforme Meowoff, dodaje da ako je veza između mačke i vlasnika stabilna i ispunjena brigom, mačka može pamtiti svog vlasnika mesecima, pa čak i godinama. Rutina, pažnja i emocionalna sigurnost igraju ključnu ulogu u ovom pamćenju.
Stručnjaci takođe primećuju da napuštene mačke često ostaju u blizini doma gde su ranije živele, kao da čekaju povratak vlasnika. Mirisi, zvuci i prethodne interakcije su ključni u održavanju tih uspomena. Smirnova potvrđuje da je miris izuzetno važan za mačke i da može biti jedan od glavnih okidača sećanja.
Kada su vlasnici na odmoru, mačke mogu pokazivati ponašanja koja ukazuju na promenu rutine ili blagu uznemirenost. Dejvidson objašnjava da to može uključivati slabiji apetit, manju želju za igrom ili povlačenje, što se obično normalizuje nakon nekoliko dana. Mačke često traže mesta koja mirišu na vlasnika, poput kreveta ili odeće.
U slučajevima većeg stresa, znakovi mogu postati intenzivniji, uključujući pojačano mijaukanje, obeležavanje teritorije urinom ili čak agresivno ponašanje. Smirnova napominje da neke mačke postaju previše privržene drugim ljudima, dok se druge povlače i skrivaju. Neke mačke će više spavati, dok će druge obilaziti poznate delove stana gde je vlasnik često boravio.
Na kraju, ako se ikada zapitate da li vaša mačka pamti – odgovor je gotovo sigurno potvrdan. Iako to možda ne pokazuje na način na koji biste očekivali, za vašu mačku vi ste deo njenog sveta koji se ne zaboravlja. Mačke su složena bića koja grade duboke veze i uspomene, a njihova sposobnost pamćenja igra ključnu ulogu u njihovom emocionalnom zdravlju.
