U zgradi blizu dokova Helsinkija, finski inženjeri testiraju inovativni dizajn ledolomaca. Ova maketa broda, koja meri tri metra, prolazi kroz ledeni pokrivač, cepajući ga svojim narandžastim pramcem. Jari Hurtija, vodeći finski dizajner ledolomaca iz kompanije „Aker Arktik“, ističe da je led često misterija, ali da su Finci gotovo pronašli rešenje za izazove koje on donosi.
Finske firme su projektovale četiri petine i izgradile više od polovine svetskih ledolomaca, što ih čini liderima u ovoj oblasti. Sa sve većim interesovanjem za Arktik, američki predsednik Donald Tramp je nedavno izjavio da pregovara sa Finskom o kupovini 15 ledolomaca, dok je ranije razmišljao o nabavci 40. S obzirom na potrebu Amerike da se suprotstavi Rusiji i Kini na severu, širenje flote ledolomaca postaje prioritet.
Finska, kao jedina zemlja čije luke se zalede zimi, razvila je domaći lanac snabdevanja u industriji ledolomaca. Od izgradnje prvog dizel-električnog ledolomca „Sisua“ u 1930-im, Finska je postala stručnjak u ovoj oblasti. Tokom Hladnog rata, finska industrija je usavršavala tehnologiju gradeći ledolomce za Rusiju. Međutim, ta trgovina je prekinuta 2022. godine zbog rata u Ukrajini i pristupanja Finske NATO-u, što je otvorilo vrata zapadnim kupcima.
Finska industrija je snažno povezana i specijalizovana, što joj omogućava da izgradi nišu u proizvodnji ledolomaca. Ovi brodovi zahtevaju čvrste trupove, snažne motore i kompleksne sisteme za kontrolu vibracija i zaštitu od leda kako bi izdržali ekstremne uslove. Većina ledolomaca se gradi po narudžbini, što ih čini neprikladnim za masovnu proizvodnju koja je uobičajena u velikim brodogradilištima Istočne Azije.
Jedan od primera je ledolomac „Baltika“, završen 2014. godine za Rusiju, koji ima asimetrični trup koji mu omogućava da plovi bočno kroz led. Osim što služe kao ledolomci, neki od ovih brodova su i za prevoz rasutog tereta, nafte ili kao pomoćni brodovi.
U poređenju sa Finskom, američka obalska straža se suočava sa ozbiljnim nedostatkom. Njihova flota trenutno ima samo tri polarna ledolomca, dok im je potrebno oko deset. Poslednji brod koji je izgrađen za obalsku stražu, „Hili“, završen je 1997. godine, a planovi za nove brodove su odloženi sa značajnim porastom troškova. Prvi brod, koji je prvobitno trebao biti završen 2024. godine, sada se očekuje tek 2029. godine uz trošak od 1,9 milijardi dolara.
S druge strane, finski ledolomac „Polaris“ izgrađen je za tri godine po ceni od 125 miliona evra (147 miliona dolara), što je znatno brže i jeftinije od američkih planova. Dok se priča o razlici u kapacitetima između američkih i ruskih ledolomaca često preuveličava, realnost je da Rusija ima oko 50 polarnih ledolomaca, uključujući i nuklearne, što je značajna prednost.
Sa porastom prometa severnih brodskih ruta i sve većim interesovanjem Rusije i Kine za Arktik, Amerika se sve više okreće Finskoj kako bi nadoknadila razliku u kapacitetima. Iako postoje prepreke, kao što su protivljenja američkih brodogradilišta i zakoni o javnim nabavkama, Trampova spremnost da pređe preko protekcionističkih instinkata ukazuje na hitnu potrebu za širenjem arktičke flote.
U svetlu ovih izazova, finska ekspertiza u proizvodnji ledolomaca postaje sve važnija, dok se globalna borba za resurse i kontrolu nad Arktikom nastavlja. Finska takođe pokazuje sposobnost da brzo reaguje na potrebe tržišta, što je čini ključnim partnerom za Sjedinjene Američke Države u narednim godinama.
