Bilo da imate psa koji vas prati iz sobe u sobu ili onog koji dremka sam u drugoj prostoriji, vreme koje ljubimac može i treba da provede sam razlikuje se mnogo više nego što većina vlasnika misli. Potreba za povlačenjem nije samo stvar karaktera, već je oblikovana biologijom, ranim iskustvima, pa čak i namenom zbog koje je određena rasa nekada uzgajana, objašnjava veterinarka Kristal Hit iz Los Anđelesa.
Iako samoća može biti stresna za pojedine pse, Hit naglašava da većina ljubimaca ima koristi od odmora u tišini, sve dok nisu potpuno sami. Mnogi psi ne vole da ostanu sami; mogu razviti ponašanja tipična za separacionu anksioznost, kao što su lajanje, zavijanje, kruženje po stanu ili destrukcija, čim ostanu bez ljudskog prisustva. Sa druge strane, psi itekako cene siguran, miran kutak za odmor, posebno kada znaju da je vlasnik u blizini. Zbog toga savetuje da se u domu naprave zone mira i da se obrati pažnja na nagle promene rutine, čest okidač problema sa separacionom anksioznošću, naročito nakon pandemije.
Najveći uticaj na to kako pas podnosi samoću imaju iskustva iz ranog perioda i prirodni temperament psa. Psi koji su temperamentom osetljiviji ili skloniji pesimizmu teže podnose odvajanje. Nemir, cviljenje, uznemirenost i slinjenje najčešći su znakovi stresa. Nepravilna ili nepredvidiva rutina dodatno otežava razdvajanje, dok postepene vežbe kratkog samostalnog boravka pomažu u jačanju samopouzdanja.
Prema rečima veterinarske stručnjakinje, mnogo toga zavisi i od istorijske uloge određene pasmine. Psi koji su nekada uzgajani za samostalne zadatke, čuvanje imanja ili rad na otvorenom, uglavnom bolje podnose odsustvo vlasnika i ređe pokazuju simptome separacione anksioznosti. S druge strane, rase koje su razvijane za blisku saradnju sa čovekom, kao što su border koli, australijski ovčar, nemački ovčar, labrador, zlatni retriver, mađarska vižla, kavalirski španijel kralja Čarlsa, pudla, kao i doodle rase, najteže podnose da ostanu same.
Kako bismo pomogli psu da se lakše nosi sa samoćom, Hit objašnjava da separaciona anksioznost ima složene uzroke. Neki psi reaguju iz straha, dok drugi reaguju iz frustracije. Zato je važno postepeno produžavati vreme koje ljubimac provodi sam, izbegavati nagle promene rutine, obezbediti mentalnu stimulaciju (njuškalice, rotacija igračaka, interaktivne slagalice), ohrabriti psa da sam bira mesto za odmor i pre odlaska uvesti smirujuće aktivnosti, kao što su šetnja sa njuškanjem ili kratka igra rešavanja zadatka.
Ukoliko pas pokazuje stres, kao što su oblizivanje usana, skrivanje, nervozno šetanje ili gledanje ka vratima, to može značiti da mu treba više mira i prostora. S druge strane, ako vas prati u stopu i paniči pri kratkom razdvajanju, potrebno mu je više predvidljivosti, rutine i postepene vežbe samostalnosti.
Razumevanje kako pas reaguje na samoću i prilagođavanje njegovim potrebama može značajno poboljšati kvalitet njegovog života, ali i vašeg odnosa sa njim. Uključivanjem ovih pristupa, možete pomoći svom ljubimcu da se oseća sigurnije i srećnije, čak i kada ste odsutni.
