Biohemičari upozoravaju da oznaka „bez dodatog šećera“ može ozbiljno da zavara potrošače. Ova oznaka ne znači isto što i „bez šećera“, već samo ukazuje na to da proizvođač nije dodao rafinisani šećer tokom proizvodnje. Prirodni šećeri, koji su prisutni u namirnicama, ostaju. Na primer, voće sadrži fruktozu, dok mleko sadrži laktozu. Proizvodi sa oznakom „bez dodatog šećera“ mogu sadržati značajne količine prirodnih šećera.
Jedan od najboljih primera su ceđeni sokovi. Čaša soka od pomorandže može sadržati oko 25 grama šećera, što je gotovo isto kao u čaši gaziranog pića. Organizam ne pravi razliku između porekla šećera, pa ih apsorbuje na isti način. Mnogi ljudi misle da je ceđeni sok zdrav, ali vitamin C ne čini šećer u njemu manje štetnim. Iako je ceđeni sok bolja opcija od gaziranih napitaka, prekomerno konzumiranje može biti štetno.
Slična situacija se dešava sa proizvodima koji se reklamiraju kao „fit“. Na primer, musli koji ne sadrži dodat šećer često uključuje suvo voće i koncentrate, što može dovesti do veće količine šećera nego što se očekuje. Voćni jogurti, dečje kašice i proteinske pločice takođe se često smatraju zdravim, ali mogu sadržati više šećera nego što potrošači misle.
Dodatni problem je što se šećer često skriva pod drugim nazivima na deklaracijama. To uključuje glukozni sirup, fruktozu, maltodekstrin ili koncentrate voćnog soka. Stručnjaci savetuju da potrošači ne gledaju samo velike oznake na prednjoj strani ambalaže, već da obavezno provere deklaraciju i ukupnu količinu šećera na 100 grama proizvoda. Ono što se čini kao zdrav izbor može biti rezultat boljeg marketinga.
Prema rečima biohemičara, nije kršenje zakona da se koriste ovakve oznake, ali se ne može reći da je to korektno prema potrošačima. Potrošači često ne razumeju razliku između „bez dodatog šećera“ i „bez šećera“, što može dovesti do pogrešnih izbora u ishrani. U svetu gde je svest o zdravlju u porastu, važno je da se potrošači edukuju o tome šta zapravo jedu.
U svetlu ovih informacija, važno je biti svestan da neke namirnice koje izgledaju zdravo mogu u sebi sadržati više šećera nego što se misli. Na primer, voćni jogurti često sadrže dodate zaslađivače, dok su proteinske pločice često pune šećera i drugih dodataka koji povećavaju njihovu slatkoću. Često se dešava da su proizvodi koji se prodaju kao „zdravi“ zapravo samo marketinški trik.
Zato je ključno razviti naviku da se uvek proveravaju deklaracije proizvoda. Potrošači bi trebali postati svesni da, iako neki proizvodi imaju atraktivne oznake, to ne znači da su nužno zdravi. Uzimanje vremena za čitanje etiketa može sprečiti neželjeni unos šećera i pomoći u izboru zdravijih opcija.
Uloga obrazovanja potrošača je ključna u borbi protiv dezinformacija i marketinških trikova. Kroz edukaciju, ljudi mogu doneti bolje odluke o svojoj ishrani i zdravlju. U današnje vreme, kada je dostupnost informacija veća nego ikada, važno je da potrošači budu oprezni i informisani. Na kraju, svaka osoba ima odgovornost prema svom zdravlju, a to uključuje svesno biranje hrane koju konzumira.
