Nema šta ne može da se gaji u Srbiji – od šljive, kruške i domaćih kultura, do tropskih voćki iz daleke Afrike. Jedna takva biljka koja poslednjih godina privlači pažnju srpskih voćara je afrička bodljikava dinja, poznata i kao kivano. Ova egzotična voćka se sve više gaji u Srbiji, a njeni prinosi su dobri, dok je potencijalna zarada još bolja. Interesantno je da se kivano može gajiti i u saksijama, što ga čini pogodnim za različite uslove.
U prodavnicama, cena komada kivana se kreće od 150 do 200 dinara, dok se u bašti radovi moraju obavljati od proleća, kada prođu mrazevi, do kraja leta. Plodovi ove biljke imaju jedinstven ukus koji podseća na mešavinu više vrsta voća, a mogu se čuvati i do tri meseca ako se drže na suvom i hladnom mestu.
U Srbiji se već desetine poljoprivrednika odlučuju da se upuste u biznis sa kivanom, a jedan od njih je Borko Luković. Borko, koji se nalazi na 650 metara nadmorske visine u selu Malič, gaji razne vrste voća uključujući maline, kupine, ribizle, smokve, ali i egzotičnije vrste poput banana, limuna, maslina, kivana i goji bobica. Iako klima u njegovom kraju nije idealna za ove biljke, Borko veruje da uz puno truda i pažnje mogu uspešno da se uzgajaju, piše Infoliga.
Trenutno, Borko uzgaja kivano u malim količinama, prvenstveno za lične potrebe, zbog njegovih lekovitih svojstava. Pre nekoliko godina, u svoju baštu je uvrstio i batat, koji je poznat po visokom sadržaju vitamina A i E, koji su moćni prirodni antioksidanti. Iako ulaže puno ljubavi u gajenje svojih biljaka, Borko se još uvek ne usuđuje da proširi proizvodnju, jer je plasman ovih retkih biljaka u njegovom kraju nesiguran.
S obzirom na promene klime u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, uslovi postaju sve povoljniji za gajenje biljaka koje nisu tradicionalne za ovo podneblje. Ukoliko bi se obezbedio sigurniji plasman, proizvodnja egzotičnog voća poput kivana mogla bi doneti značajnu zaradu. Borko ističe: „Nije veliko ulaganje u uzgoj, problem je plasman. Kada bismo imali plasman, ja bih ga rado davao.“
Ova situacija ukazuje na potencijal koji Srbija ima za razvoj proizvodnje egzotičnih voća. Mnogi voćari već prepoznaju prednosti gajenja ovakvih biljaka, a kako se tržište širi i potražnja raste, moglo bi doći do povećanja proizvodnje. Kivano, sa svojim jedinstvenim ukusom i hranljivim svojstvima, može postati popularan izbor među potrošačima koji traže nove i zanimljive voćne opcije.
Sa porastom interesovanja za zdravu ishranu i egzotične proizvode, srpski voćari imaju priliku da istraže nove mogućnosti i prošire svoje asortimane. Ulaganje u inovativne vrste voća može doneti ne samo finansijsku korist, već i doprineti raznovrsnosti poljoprivredne proizvodnje u zemlji.
U budućnosti, uz podršku država i agrarnih institucija, srpski voćari mogli bi ostvariti bolje uslove za plasman svojih proizvoda. Održavanje kvalitetne proizvodnje i razvijanje tržišnih kanala biće ključni faktori za uspeh u ovom sektoru.
Na kraju, kivano predstavlja samo jedan od mnogih primera kako se Srbija može prilagoditi globalnim trendovima i potrebama tržišta, a voćari poput Borka Lukovića pokazuju da uz dobru volju i trud, čak i najneobičnije biljke mogu naći svoje mesto u našim vrtovima i na trpezi.
