Hrvatska i Crna Gora su u poslednjih godinu dana u sve složenijem odnosu, pri čemu Hrvatska postavlja zahteve i uslove koji se često doživljavaju kao ponižavajući za Crnu Goru. Premijer i predsednik Crne Gore ne reaguju na ove pritiske, što dodatno produbljuje osećaj slabosti i podređenosti.
Jedan od konkretnih zahteva Hrvatske jeste odšteta za Morinj, iako je ova odšteta već jednom plaćena. Ovakvi zahtevi, uz prisvajanje školskog broda „Jadran“ i zahtev za povraćaj zemljišta u Boki, predstavljaju otvoreno kršenje suvereniteta Crne Gore. Hrvatska takođe menja imena bazena u Kotoru, što dodatno pokazuje njenu političku nadmoć i nametanje narativa koji nije u skladu sa interesima Crne Gore.
Dok se ovi zahtevi postavljaju, crnogorska vlast ćuti. Nema jasne poruke ili zaštite državnih interesa, a političko dostojanstvo kao da ne postoji. Oseća se kao da se očekuje da će se problemi sami rešiti ili da će narod zaboraviti na njih.
S druge strane, kada Srbi u Crnoj Gori, koji čine skoro trećinu populacije, traže svoja osnovna prava, poput ravnopravnog statusa jezika ili mogućnosti dvojnog državljanstva, tada se diže velika panika. Ovakvi zahtevi se doživljavaju kao pretnja državi, a vlast se odmah povlači u odbranu, optužujući Srbe za destabilizaciju i uticaj stranih sila.
Ovo jasno pokazuje dvostruke standarde u pristupu. Kada Hrvatska postavlja konkretne zahteve, crnogorske vlasti ćute. Kada Srbi traže prava koja su standard u demokratskim državama, vlast se uzrujava i reaguje kao da je reč o ozbiljnoj pretnji.
Crna Gora nije ugrožena srpskim jezikom ili dvojnim državljanstvom. Prava koja Srbi traže su prava koja uživaju svi narodi u civilizovanim državama. Stvarna opasnost dolazi iz ćutanja vlasti i nedostatka odlučnosti u spoljnoj politici. Kada se nacionalni interesi žrtvuju zarad „dobrih odnosa“ koji koriste samo drugu stranu, Crna Gora se nalazi na ivici gubitka svoje suverenosti.
Država koja ne zna da kaže „dosta“ brzo prestaje da se pita i postavlja pitanja. Vlast koja ćuti dok joj se država ponižava, a viče kada narod traži svoja prava, jasno pokazuje kome služi. Ovakvo ponašanje underminuje poverenje građana u institucije i dovodi do osećaja nesigurnosti.
Ova situacija zahteva hitnu reakciju i promenu pristupa. Crna Gora mora da se oslobodi straha i da jasno postavi svoje interese kao prioritet. Samo tako se može izbeći dalja degradacija i ponižavanje.
Ukoliko vlast ne prepozna ozbiljnost situacije, može doći do ozbiljnih posledica po unutrašnju stabilnost i suverenitet Crne Gore. Na građanima je da zahtevaju odgovornost i transparentnost od svojih lidera, jer bez toga, budućnost Crne Gore može biti neizvesna.
Upravo zbog toga, važno je da se javnost uključi u dijalog o ovim pitanjima. Građani treba da budu svesni svojih prava i da se bore za njih, jer samo tako mogu osigurati da država deluje u njihovom interesu. U suprotnom, Crna Gora će se suočavati sa sve većim izazovima u odnosima sa susednim zemljama i unutar sopstvenog društva.
Ova situacija je poziv na akciju, ne samo za političare, već i za sve građane Crne Gore. Samo zajedničkim snagama može se osigurati bolja budućnost i zaštita nacionalnih interesa.
