Kompanje „Junajted medija prodakšn“ i „Adrija njuz“, koje su pod rukovodstvom Dragana Šolaka, suočavaju se sa ozbiljnim optužbama za kršenje autorskih prava. Prema tvrdnjama direktora Organizacije proizvođača fonograma (OFPS) Nikole Vilotića, ove kompanije su zakinule muzičke autore, interpretatore i proizvođače fonograma za iznos od 600 miliona dinara, što je otprilike pet miliona evra. Vilotić je naglasio da su organizacije muzičkih autora, kao što su Sokoj i PI, pokušale da ostvare svoja prava, ali su se ove firme oglušile na njihove zahteve.
Šolakove kompanije su se pravdale da ne podležu domaćim zakonima jer su registrovane u Luksemburgu. Dejan Manojlović, direktor Sokoja, nije mogao sa sigurnošću da potvrdi visinu duga, ali je istakao da od Šolakovih firmi nikada nisu dobili ni dinar. Pokušaji da se dugovanja regulišu preko Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nisu urodili plodom, jer su se vlasti pozvale na to da „Junajted medija prodakšn“ i „Adrija njuz“ podležu luksemburškom zakonodavstvu.
Manojlović je izrazio razočaranje sporostima administracije u Luksemburgu i rekao da se zajedno sa kolegama iz Sokoja i PI razmatra mogućnost podnošenja tužbe protiv ovih kompanija. Ovaj problem nije nov i traje već nekoliko godina, a ogleda se u činjenici da su ove kompanije registrovane u Luksemburgu, ali su njihovi programi u potpunosti proizvedeni i emitovani u Srbiji.
Finansijski izveštaji pokazuju da su „Junajted medija prodakšn“ i „Adrija njuz“ tokom 2024. godine imale značajne prihode, sa prvom kompanijom koja je ostvarila 12,9 miliona evra, dok je druga prihodovala oko 7,7 miliona evra. Iako su ove kompanije registrovane u Luksemburgu i imaju minimalan broj zaposlenih, njihov poslovni model je zasnovan na srpskim kanalima i proizvodnji u Srbiji, što ukazuje na moguću nameru da se izbegnu obaveze prema autorima.
S obzirom na to da ove kompanije nemaju zaključene ugovore sa kolegama iz Luksemburga, one ne plaćaju naknade za emitovanje autorskih dela, što predstavlja ozbiljno kršenje domaćih i međunarodnih zakona o autorskim pravima. Srbija je ratifikovala brojne međunarodne konvencije, kao što su Bernska konvencija i WIPO ugovor o autorskom pravu, koje obavezuju zemlje na zaštitu prava autora.
U ovom slučaju, dozvole za emitovanje koje su dobijene od luksemburških vlasti se mogu smatrati fiktivnim, jer se signal emituje iz Srbije, a ne iz Luksemburga. Uslov za primenu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji zahteva da se program proizvodi u zemlji iz koje se signal šalje, što u ovom slučaju nije slučaj.
Ova situacija ukazuje na ozbiljne probleme u regulaciji medijskog sektora u Srbiji i otvara pitanja o legalnosti poslovanja stranih firmi koje koriste srpsko tržište, a da pritom izbegavaju da ispune zakonske obaveze prema domaćim autorima. U svetlu ovih događaja, moguće je da će organizacije kao što su Sokoj i PI biti primorane da preduzmu pravne korake kako bi zaštitile prava svojih članova i osigurale pravednu naknadu za korišćenje njihovih dela.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da se radi o ozbiljnom problemu koji zahteva hitnu reakciju nadležnih organa, kako bi se zaštitili interesi muzičkih autora i osigurala pravilna primena zakona o autorskom pravu u Srbiji. Samo kroz saradnju i dijalog između svih aktera može se doći do rešenja koje će biti pravedno i u skladu sa zakonskim normama.
