Maloletni D.P. (16), koji je izvršio stravičan zločin pucajući u svoje bake i deke, poznat je policiji zbog ranijih incidenata vezanih za nasilje u porodici. U ovom tragičnom događaju, koji se odigrao u Beogradu, D.P. je najpre pucao u svog dedu Z.P. (68) i baku S.P. (67), a zatim pokušao da izvrši samoubistvo.
Prema informacijama do kojih su došli mediji, D.P. je tražio od svojih starih roditelja 18 hiljada evra, a kada nije dobio novac, izbio je sukob koji je rezultirao krvavim pir. Deda Z.P. je, nakon što je bio pogođen, istrčao iz kuće, krvav i prestravljen, moleći komšije za pomoć. Jedan od suseda je svedočio da je deda vikao: „Pomozite mi, iskrvariću!“, što ukazuje na ozbiljnost situacije.
D.P. je ranije bio poznat policiji i prema rečima komšija, njegova porodica je prolazila kroz teške trenutke. Njihova majka ih je napustila dok su bili mali, a odgajali su ih baba i deda. Ovaj mladić je bio označen kao problematičan, što je rezultiralo ranijim prijavama za nasilje u porodici. Zbog toga je čak bila raspisana i potraga za njim.
U trenutku kada je D.P. počinio zločin, baba je bila pogođena u ruku, dok je deda pogođen u glavu. Ove informacije dolaze direktno od ranjene bake, koja je svedočila događaju. Prema njenim rečima, nakon što je prvo pucao dedi, D.P. je zatim ispalio metak u nju, a na kraju i sebi u glavu.
Nakon što je izvršio ovaj stravičan čin, D.P. je pronađen u lokvi krvi i odmah je prevezen u Urgentni centar, gde se lekari bore za njegov život. Takođe, i njegov deda se nalazi u ozbiljnom stanju, a lekari čine sve što je u njihovoj moći da ga spasu.
Ovaj incident je izazvao šok i zabrinutost među komšijama i lokalnom zajednicom. Mnogi se pitaju kako je moguće da jedan tako mlad dečak dođe u situaciju da pribegne ovakvom nasilju. U društvu se sve više postavlja pitanje o uzrocima nasilja među mladima, kao i o tome kako sistem može da prepozna i pomogne deci koja prolaze kroz teške porodične situacije.
Psiholozi i socijalni radnici ukazuju da je važno pružiti podršku deci koja se suočavaju sa problemima u porodici i da je prevencija ključna u sprečavanju ovakvih tragedija. Roditelji, ali i šira zajednica, imaju odgovornost da prepoznaju znake problema i da pružaju pomoć onima kojima je potrebna.
Ovaj tragični događaj je još jedan u nizu incidenata koji ukazuje na potrebu za ozbiljnijim pristupom problemu nasilja među mladima. Zajednica mora da se ujedini kako bi se pronašla rešenja koja će obezbediti sigurnost i dobrobit svih članova društva.
Na kraju, važno je napomenuti da ovakvi slučajevi ne bi trebali da se zaborave, već da budu podsticaj za dalju diskusiju o nasilju u porodici, mentalnom zdravlju mladih i načinima na koje društvo može da pomogne u prevenciji ovakvih tragedija. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti bolje okruženje za našu decu i obezbediti im sigurniju budućnost.
