Kontroverzni film „Baltimor“ o Rouz Dagdejl, engleskoj aristokratkinji i članici Irske republikanske armije (IRA), biće prikazan 13. marta u 20.00 časova u Kinoteci u Kosovskoj 11, kao deo Beogradskog irskog festivala. Ovaj film je izazvao brojne reakcije i kritike, a do sada je bio prikazan samo na tri filmska festivala. Ipak, od 22. marta, film će biti dostupan u bioskopima širom Irske i Velike Britanije.
Beogradska publika će imati priliku da nakon projekcije razgovara sa producentkinjom Edvinom Forkin, koja će se pridružiti razgovoru sa publikom i novinarima. Ovaj razgovor će moderirati Miroljub Stojanović, poznati filmski kritičar i publicista, što dodatno naglašava značaj i interesovanje za ovu temu.
Film „Baltimor“ je psihološki triler koji se temelji na istinitoj priči o oružanom napadu IRA-e na dvorac Razborou, gde je ukradeno 19 umetničkih dela. Rouz Dagdejl, bogata engleska naslednica, postaje ključna figura u ovoj pljački. Tokom svojih studija na Oksfordu, priključila se levoj politici i odbacila svoje porodično nasleđe, što je dovelo do njenog angažovanja u IRA-i. Tokom sedamdesetih godina, Rouz je učestvovala u različitim aktivnostima, uključujući otmice, terorističke napade, bombardovanja i pljačke.
Film je izazvao brojne kritike, s posebnim naglaskom na to da ga neki smatraju da prikazuje Rouz Dagdejl s simpatijama i glorifikuje terorizam. Ove optužbe su dodatno pojačane nakon što je Rouz danas smeštena u dom za stare osobe u Dablinu, što dovodi u pitanje moralne poruke koje film može da prenese o njenom životu i delovanju.
U londonskom Guardianu, 10. marta, objavljen je detaljan prikaz filma i kontroverzi koje ga prate. Ovaj članak dodatno analizira složenost Rouzinog karaktera i njen uticaj na događaje tog doba. Irski novinar Šon O’Driskol nedavno je objavio knjigu pod nazivom „Heiress, Rebel, Vigilante, Bomber,“ koja se fokusira na život Rouz Dagdejl i njen put kroz političke previranja i lične borbe.
Film „Baltimor“ postavlja važno pitanje o tome kako se istorija i politika prikazuju kroz umetnost. Mnogi kritičari veruju da je potrebno pažljivo razmotriti način na koji se takve priče pripovedaju, kako bi se izbeglo glorifikovanje nasilja i terorizma. Iako su Rouzine akcije bile motivisane ideološkim uverenjima, posledice tih dela su često bile devastirajuće za mnoge ljude.
U ovom kontekstu, film može da posluži kao povod za širu diskusiju o etici prikazivanja istorijskih ličnosti i događaja kroz film. Da li bi umetnost trebala da glorifikuje ili kritikuje? Kako odabrati pravu perspektivu kada se prikazuje život osobe koja je bila deo nasilnih i kontroverznih događaja?
Kontroverze oko filma „Baltimor“ jasno ukazuju na to koliko je važno razmatrati različite aspekte priče i kako se oni odražavaju na savremeno društvo. U vreme kada se mnogi bore za pravdu i istinu, ovakvi filmovi mogu otvoriti vrata razgovorima o prošlosti, ali i o budućnosti.
S obzirom na to da se film „Baltimor“ prikazuje u okviru Beogradskog irskog festivala, to takođe ukazuje na važnost kulturne razmene i razumevanja među narodima. Filmovi poput ovog mogu pomoći da se produbi razumevanje složenih istorijskih i političkih pitanja, dok istovremeno izazivaju publiku da preispita svoje stavove i uverenja.
U zaključku, film „Baltimor“ donosi ne samo priču o životu Rouz Dagdejl, već i o širem kontekstu političkih borbi, identiteta i moralnih dilema. Njegova projekcija u Beogradu i razgovor sa producentkinjom će sigurno izazvati interesovanje i podstaknuti diskusije koje su potrebne za razumevanje složenih pitanja koja se tiču prošlosti i sadašnjosti.
