Prema poslednjim informacijama, interesovanje malih maturanata za upis u srednje stručne škole u Beogradu se znatno povećalo. Broj učenika koji su se odlučili za ovu vrstu obrazovanja u proteklom upisnom roku porastao je za 20% u odnosu na prethodnu godinu. Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, naglašava da je ovo značajan pomak, posebno za zanimanja koja su ranije bila zapostavljena, ali su od vitalnog značaja za privredu.
Jedan od ključnih faktora koji je doprineo ovom povećanju je smanjenje broja mesta u srednjim školama. Izmenama prosvetnih zakona, maksimalan broj učenika po odeljenju smanjen je na 28, što je doprinelo većem interesovanju za upis. Antić ističe da je u ovoj godini primećen porast broja učenika u različitim strukama kao što su građevinska, kožarska, poljoprivredna, mašinska i brodarska. Iako se radi o malim brojevima, ovaj trend predstavlja veliki napredak za obrazovni sistem Srbije.
Pored smanjenja broja mesta, afirmativne mere države usmerene na dualno obrazovanje takođe su značajno uticale na povećanje interesovanja. Dualni modeli obrazovanja omogućavaju učenicima da stiču praktične veštine koje su direktno povezane sa potrebama tržišta rada. Programi su osmišljeni tako da podstiču preduzimljivost, inovativnost i kreativnost kod učenika, čime se povećava njihova konkurentnost na tržištu rada.
Jedan od najprivlačnijih aspekata dualnog obrazovanja je finansijska nadoknada koju učenici primaju tokom obuke. Učenici prve godine dobijaju mesečnu naknadu od 5.000 dinara, dok neki poslodavci nude i dodatne isplate, čime ukupna „zarada“ može dostići čak 30.000 dinara. Ovaj model obrazovanja ne samo da pruža učenicima mogućnost sticanja stručnih veština, već i finansijsku podršku tokom školovanja.
Antić ističe da je važno da srednja škola ne bude samo mesto za sticanje teoretskog znanja, već da priprema učenike za stvarni život i radne obaveze. On naglašava da generacije koje izlaze iz školskog sistema ne bi trebale biti nesposobne da se brinu o sebi. S obzirom na to, učenici koji žele da nastave školovanje imaju mogućnost da upišu više škole ili fakultete, što dodatno povećava njihovu vrednost na tržištu rada.
Međutim, Antić smatra da bi trebalo implementirati još više praktične nastave i da bi nadoknada koju učenici primaju trebala da bude veća, idealno 70% od minimalne zarade. Kao uzor se navode Nemačka i Austrija, gde učenici u srednjim stručnim školama imaju i do 700 časova praktične nastave godišnje. Ovaj pristup omogućava učenicima da se bolje pripreme za izazove na tržištu rada i postanu kompetentni u svojim zanimanjima.
Povećano interesovanje za srednje stručne škole može se smatrati pozitivnim znakom za srpsku privredu, koja se suočava sa nedostatkom majstora raznih profila. Ovaj trend može pomoći da se zaustavi odlazak mladih ljudi iz zemlju u potrazi za boljim prilikama, omogućavajući im da se obrazuju i rade u svojoj domovini.
U zaključku, trenutna situacija u prestoničkim srednjim stručnim školama pokazuje da postoji potencijal za unapređenje obrazovnog sistema u Srbiji. Uvođenjem dualnog obrazovanja i povećanjem prakse u školama, mladim ljudima se otvaraju vrata ka boljim mogućnostima za zapošljavanje i lični razvoj. Ova promena može doprineti jačanju domaće privrede i smanjenju nezaposlenosti među mladima.
