Jedna istočna kutijasta kornjača, poznata kao Rokalina, nedavno je doživela transformaciju iz kućnog ljubimca u slobodnu životinju, zahvaljujući centru za spasavanje životinja u Nju Džersiju. Ova kornjača, koja je decenijama živela u zatvorenom prostoru, sada uživa u sunčevoj svetlosti nakon više od 50 godina provedenih na kuhinjskom podu.
Rokalina je prvi put pronađena 1977. godine kada ju je dečak doneo kući iz dvorišta. U to vreme imala je između 10 i 15 godina. Njena nova porodica je hranila mačjom hranom i povremeno salatom, dok su njene šape decenijama udarale o pločice kuhinje, što je dovelo do prekomernog rasta kandži. Zbog neadekvatne nege, kornjača je doživela ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući izrasle kandže koje su se uvijale u njenu kožu, probleme sa očima, a bila je i prekrivena mačjom dlakom.
U februaru ove godine, jedan od rođaka porodice kontaktirao je centar Garden State Tortoise kako bi zatražio pomoć. Kada je Rokalina stigla u centar, njeno zdravstveno stanje je bilo loše. Osnivač centra, Kris Leone, bio je zabrinut, misleći da će izgubiti ovu kornjaču. Međutim, nakon što su je stavili u toplu kupku, Rokalina je brzo otvorila oči, pokazujući znake svesnosti i radoznalosti.
Leone i njegov tim su odmah počeli sa pružanjem potrebne nege. Rokalina je dobila antibiotike, meku hranu, a njene kandže i kljun su ošišani. Tokom oporavka, njen slučaj su prikazivali na društvenim mrežama, uključujući dirljive video snimke na YouTube-u koji su pokazivali njen prvi izlazak na sunce nakon decenija. Ovaj trenutak je izazvao veliki interes javnosti, a Rokalina je brzo stekla mnoštvo obožavalaca.
Istočna kutijasta kornjača, nekada brojna duž istočne obale SAD-a, sada je suočena sa opadanjem populacije zbog gubitka staništa i prekomernog uzimanja kao kućnog ljubimca. Ove kornjače mogu da žive više od 100 godina, a Rokalina, koja je sada starija od 60 godina, pokazuje znake poboljšanja svakim danom. Iako se neće moći družiti sa drugim kornjačama zbog svog prethodnog života u zarobljeništvu, uživa u novom okruženju, kopa po zemlji i istražuje svet oko sebe.
Kris Leone ističe kako Rokalina reaguje na svaki njihov korak, kao da zna da joj pomažu. Rokalina se čak vratila nekim svojim starim navikama, što uključuje i jedenje glista, što ukazuje na to da se prilagođava novom životu. Leone je opisuje kao preslatku kornjaču, dodajući da zbog oblika njenog kljuna deluje kao da se stalno smeška.
Na kraju, Leone ima poruku za sve koji pronađu istočnu kutijastu kornjaču u prirodi: „Ona je već kod kuće. Pustite je da ostane tamo.“ Ova priča je podsećanje na važnost očuvanja prirode i poštovanja divljih životinja. U svetu u kojem su retki trenuci sa srećnim završetkom, Rokalina predstavlja simbol nade i obnove, a njen oporavak je inspiracija za sve koji se bore za zaštitu životinja i očuvanje njihovih prirodnih staništa.
