ZAGREB – Osnovna korpa za četveročlanu porodicu u Hrvatskoj, koja obuhvata prehrambene proizvode i osnovnu higijenu, u novembru je na nacionalnom nivou koštala prosečnih 486,07 evra. Ova cifra predstavlja porast od 2,51 evro u odnosu na oktobar, čime se nastavlja trend rasta cena koji je primetan već duže vreme. Najskuplja županija u ovom pogledu i dalje ostaje Požeško-slavonska županija, prema mesečnom istraživanju portala za upoređivanje cena „koliko.hr“.
Istraživanje, koje je objavljeno danas, sprovedeno je u saradnji s Hrvatskim udruženjem za zaštitu potrošača (HUZP). Analiza je pokazala da su cene, nakon blagog opadanja u oktobru, ponovo dostigle nivo iz septembra. Ovaj trend ukazuje na to da se tržišne cene vraćaju na visoke nivoe, što može biti zabrinjavajuće za potrošače koji se suočavaju sa sve većim troškovima života.
U ovom istraživanju, Požeško-slavonska županija je drugi mesec zaredom zabeležila najskuplju „korpu za preživljavanje“, koja je koštala 495,55 evra. S druge strane, najjeftinija korpa registrovana je u Sisačko-moslavačkoj županiji, gde su troškovi iznosili 477,39 evra. Ovi podaci jasno ukazuju na regionalne razlike u troškovima života, što može biti izazov za porodice koje pokušavaju da upravljaju svojim budžetima.
Osim osnovnih prehrambenih proizvoda, u analizi su uključeni i troškovi higijenskih potrepština, koje su takođe od suštinskog značaja za svakodnevni život. Ovi troškovi predstavljaju značajan deo mesečnih izdataka, posebno za porodice sa više članova. Sa stalnim porastom cena, mnoge porodice su prinuđene da preispitaju svoje potrošačke navike i pronađu načine kako da smanje troškove.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su potrošači u Hrvatskoj sve više zabrinuti zbog inflacije i rasta cena osnovnih dobara. Mnogi od njih se suočavaju s izazovima prilikom planiranja svojih mesečnih budžeta. U poslednje vreme, porast cena hrane i osnovnih potrepština postao je centralna tema u javnosti, a mnogi građani izražavaju zabrinutost zbog budućnosti svojih finansija.
Stručnjaci smatraju da bi vlada trebala preduzeti korake kako bi pomogla potrošačima u ovoj situaciji. Mogućnosti uključuju smanjenje poreza na osnovne prehrambene proizvode ili uvođenje subvencija za najugroženije porodice. Takođe, postoji potreba za većom transparentnošću u lancu snabdevanja kako bi se potrošači mogli bolje informisati o cijenama i kvalitetu proizvoda.
U međuvremenu, potrošači su pozvani da budu oprezni prilikom kupovine i da istraže različite opcije kako bi pronašli najbolje cene. Online platforme za upoređivanje cena, kao što je „koliko.hr“, pružaju korisnicima mogućnost da lako uporede troškove različitih proizvoda i pronađu najbolje ponude.
S obzirom na to da se situacija na tržištu nastavlja razvijati, očekuje se da će se cene nastaviti kretati u skladu s ekonomskim prilikama i potražnjom. Građani se nadaju da će se uskoro pojaviti rešenja koja će im olakšati svakodnevne troškove i poboljšati kvalitet života.
Iako je trenutna situacija izazovna, potrošači se trude da se prilagode i pronađu načine kako da sačuvaju svoje budžete. Ova situacija može poslužiti kao podsticaj za promišljanje o potrošačkim navikama i važnosti planiranja kada su u pitanju finansije, posebno u vremenima ekonomskih izazova.
