Viši sud u Beogradu je doneo presudu u vezi sa tužbom porodice Adriane Dukić, koja je tragično izgubila život u incidentu u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Ova presuda se odnosi na tužbu protiv Koste, Vladimira i Miljane Kecmanović, škole, Ministarstva prosvete, kao i države Srbije, u kojoj Dukići traže odštetu za pretrpljenu štetu usled gubitka bliskog lica.
Sud je presudio da Kecmanovići i škola isplate porodici Dukić 10 miliona dinara kao naknadu nematerijalne štete za duševne bolove koje su pretrpeli zbog smrti Adrianine. Pored toga, obavezani su da isplate dodatnih 1.721.000 dinara za pretrpljeni strah, što čini ukupno 46.884.000 dinara (približno 400.000 evra) koje će Dukići dobiti kao odštetu.
Međutim, sud je odbio zahteve Dukića da Republika Srbija, odnosno Ministarstvo prosvete i Ministarstvo unutrašnjih poslova, solidarno sa tuženima, isplate dodatne iznose na ime nematerijalne štete. Odbijeni su i zahtevi za naknadu zbog umanjenja životne aktivnosti, što je ukazalo na ograničenja u odgovornosti države i njenih institucija u ovom slučaju.
U obrazloženju presude, sud je naveo da je Kosta odgovoran za smrt Adriane Dukić, jer je delovao svesno i bio je sposoban za rasuđivanje prilikom izvršenja dela. Odgovornost Miljane i Vladimira Kecmanović takođe je utvrđena, jer je sud smatrao da su kao roditelji odgovorni za loše vaspitanje svog sina, što je dovelo do tragičnih posledica. Kosta je koristio vatreno oružje koje je pripadalo njegovom ocu, a sud je utvrdio da su roditelji znali za to i nisu preduzeli nikakve mere da spreče njegovo rukovanje oružjem.
Škola „Vladislav Ribnikar“ takođe je proglašena odgovornom zbog nepreduzimanja potrebnih radnji u vezi sa problemima u ponašanju i psihičkom stanju učenika, što je dovelo do propusta u njihovoj zaštiti. Sud je utvrdio da je došlo do neprofesionalnog ponašanja zaposlenih u školi, što je doprinelo tragičnom ishodu.
Kada je reč o odgovornosti države, sud je naveo da nije utvrđeno da su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo unutrašnjih poslova prekršili zakone ili propuste u svom radu koji bi mogli dovesti do ovog događaja. Ministarstvo prosvete je vršilo nadzor nad radom škole i nije bilo nepravilnosti koje bi mogle uticati na ishod. Takođe, nije bilo propusta u radu policije, s obzirom na to da je Kecmanović ispunjavao sve uslove za posedovanje oružja.
Porodica Dukić sada može da uloži žalbu Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana od dana prijema presude. Ova presuda je važan korak u pravnom postupku koji se odnosi na traženje pravde za žrtve ovog tragičnog incidenta, ali i postavlja pitanja o odgovornosti roditelja, obrazovnih institucija i državnih organa u zaštiti mladih i sprečavanju nasilja u školama.
Ova situacija oslikava šire društvene probleme vezane za bezbednost u školama, porodično vaspitanje i odgovornost institucija. Očekuje se da će ovaj slučaj dodatno otvoriti diskusiju o potrebnim reformama u obrazovnom sistemu i zakonodavstvu, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Porodica Dukić, kao i društvo u celini, nastaviće da se bori za pravdu i odgovornost onih koji su doprineli ovoj tragediji.
