Mijat Kostić iz organizacije „Novi Treći Put“ smatra da dolazak predsednika Ukrajine, Volodimira Zelenskog, u Srbiju nije potpuno neočekivan, s obzirom na prethodne kontakte između dve zemlje i posetu predsednika ukrajinskog parlamenta Beogradu. Kostić je naglasio da je tajming posete mogao biti očekivan, posebno nakon što je ukrajinski parlamentarni lider potvrdio postojanje zajedničkih interesa između Srbije i Ukrajine.
Jedna od ključnih poruka ove posete, prema Kostiću, jeste mogućnost jačanja saradnje između Srbije i Ukrajine, posebno u kontekstu evropskih integracija, ekonomije i energetike. Srbija i Ukrajina su potencijalni kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, što otvara vrata za zajedničku budućnost, navodi Kostić.
U razgovoru o političkim temama koje bi mogle biti na dnevnom redu između Vučića i Zelenskog, Kostić ističe da postoji prostor za saradnju zbog sličnih stavova dve zemlje o pitanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ukrajina nije priznala Kosovo, a zajednička borba za suverenitet i teritorijalni integritet može biti ona koja najviše povezuje Srbiju i Ukrajinu. Kostić je podsetio da je Srbija od početka rata u Ukrajini javno podržavala očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, dok je Kijev ostao pri stavu nepriznavanja nezavisnosti Kosova.
Kostić se osvrnuo i na istorijske veze između Srbije i Ukrajine, ističući da je Ukrajina ranije osudila bombardovanje tadašnje Jugoslavije, što stvara osnovu za političko poverenje između dve zemlje.
U ekonomskom smislu, Kostić smatra da najveći potencijal za saradnju postoji u energetici i namenskoj industriji. On ističe da bi Srbija i Ukrajina mogle da sarađuju u razvoju dronova, s obzirom na to da je Ukrajina tokom rata bila prinuđena da ubrzano razvija nove tehnologije. Srbija, s druge strane, je poslednjih godina intenzivirala ulaganja u veštačku inteligenciju i proizvodnju dronova.
Kostić se takođe osvrnuo na pitanje sankcija prema Rusiji, naglašavajući da će Zelenski verovatno izneti svoj stav, ali da Srbija ostaje pri svojoj dosadašnjoj politici. Srbija je postavila svoje stavove pre nekoliko godina, i Kostić ne očekuje promene u tom pogledu.
Poseta dolazi u složenom trenutku za Ukrajinu, posebno zbog neizvesnosti oko buduće američke pomoći i pitanja sistema protivvazdušne odbrane. Kostić je istakao da bi nedostatak sistema poput Patriota mogao dodatno otežati položaj Ukrajine, koja i dalje zavisi od strane pomoći, pre svega američke. Iako evropski paketi pomoći imaju značaj, oni sami po sebi ne omogućavaju brzo stvaranje kompletnog protivraketnog sistema.
Rat u Ukrajini je takođe postao test za budućnost ratovanja, a Kostić smatra da je ovo poligon za razvoj novih tehnologija. Ukrajinske kompanije su tokom rata razvile različite sisteme, uključujući jeftine dronove koji se mogu koristiti za izviđanje i napade. Sa jednostavnim komponentama, moguće je napraviti dron koji može da izvrši određene zadatke na ratištu.
Kostić naglašava da je rat doveo do ubrzanog razvoja ukrajinske dronske industrije, ali je takođe podstakao i Rusiju da dodatno razvija svoje kapacitete. Budućnost ratovanja, kako Kostić zaključuje, verovatno ide ka autonomnim vozilima i dronovima, gde će se uloga čoveka sve više menjati.
U svakom slučaju, poseta Zelenskog Srbiji može otvoriti nova vrata za saradnju i jačanje odnosa između dve zemlje, a istovremeno postavlja temelje za buduće razgovore o važnim pitanjima regionalne i globalne politike.
