Krađa arheološkog blaga na teritoriji Srbije predstavlja ozbiljan problem koji se često zanemaruje, iako je veoma rasprostranjen. Prema rečima diplomiranih arheologa Rade Milića i Stefana Gole, lokaliteti iz perioda Rimskog carstva, kao i oni iz srednjeg veka i praistorije, najčešće su na meti neovlašćenih iskopavanja. Ovako nelegalne radnje dovode do nepovratnih gubitaka našeg kulturnog i istorijskog nasleđa i identiteta.
Krađa arheološkog blaga se prema nekim procenama nalazi na trećem mestu među kriminalnim delatnostima u Srbiji, odmah iza trgovine oružjem i drogom. Ipak, mnogi ljudi, uključujući i pripadnike policije, ne prepoznaju ovu praksu kao krivično delo. Zbog nedostatka adekvatnih kazni i društvene osude, počinioci ne osećaju strah od posledica svojih dela. Arheolog Rade Milić naglašava da se razne vrste arheoloških predmeta, kao što su kovani novac, delovi oružja i ukrasni predmeti, prodaju ilegalno, dok se arheološki slojevi sa važnim istorijskim informacijama trajno uništavaju.
U poslednjih nekoliko godina, problem krađe arheološkog blaga se pogoršao. Pre dvadeset ili trideset godina, institucije koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa imale su veći autoritet. Danas, dostupnost metal-detektora dodatno komplikuje situaciju, jer sve više ljudi smatra da su neovlašćena iskopavanja hobi, iako se zapravo radi o kriminalu. Stefan Gole ističe da su neovlašćena arheološka iskopavanja definisana članom 353a Krivičnog zakonika i da je za njih predviđena kazna zatvora.
Neovlašćena iskopavanja najčešće se dešavaju na lokalitetima u istočnoj Srbiji, a opljačkani predmeti često završavaju u inostranstvu. Milić upozorava da iza tih aktivnosti često stoje organizovane kriminalne grupe. Takođe, podseća da prema Zakonu o kulturnim dobrima, sve što se nađe na teritoriji Srbije pripada Srbiji, ali se ovaj zakon slabo poštuje. Broj profesionalno zaposlenih arheologa je veoma mali, između 210 i 220, što nije dovoljno da se adekvatno odgovori na problem nelegalnih iskopavanja.
Poredeći situaciju u Srbiji sa drugim zemljama, kao što je Grčka, Milić ističe da su kazne za nelegalno pretraživanje i uklanjanje arheoloških predmeta u Grčkoj drakonske. Tamo su predviđene novčane kazne od 5.000 do 50.000 evra, kao i zatvorske kazne od jedne do pet godina, a ako se delo izvrši u grupi, kazna može biti i do deset godina. Ovakva praksa pokazuje da je efikasna zaštita kulturnog nasleđa moguća samo uz odlučnu primenu zakona.
Kako bi se popravila svest o važnosti arheološkog nasleđa i smanjila krađa, stručnjaci smatraju da je ključno dosledno primenjivati zakon i obezbediti izvesnost kažnjavanja počinilaca. Medijska promocija i javne kampanje mogu doprineti većoj pažnji javnosti na ovu temu, ali je presudan faktor ostanak zakona i njegova dosledna primena. Samo tako može se obeshrabriti one koji se bave krađom arheološkog blaga i obezbediti zaštita našeg kulturnog nasleđa.
