Dragan Šibalić, Kragujevčanin i strastveni biciklista, podelio je na društvenim mrežama svoje izuzetno iskustvo koje je doživeo tokom putovanja 11. decembra 2025. godine, kada ga je zarobio Hezbolah. Njegova priča počinje u gradu Sur, na jugu Libana, gde je boravio kod prijateljice Sneže. Dok su uživali u jutarnjem čaju, Sneža ga je savetovala da se vrati prema Bejrutu auto-putem zbog bezbednosti, dok je Dragan razmatrao rute koje vode kroz opustošena sela između Hezbolaha i izraelskih dronova.
Krenuo je ka Bejrutu, vozeći bicikl, i nakon dvadesetak kilometara, primetio je sumnjiv crni džip koji ga je pratio. Srce mu je ubrzano kucalo dok je pokušavao da pređe pored njega. Ispostavilo se da nije bio sam; drugi auto se pojavio iza njega, stvarajući osećaj opasnosti. Džip se zaustavio, a iz njega su izašli muškarci u običnoj odeći. Dragan je ubrzo shvatio da su to članovi Hezbolaha.
Nažalost, njegovi pokušaji da objasni svoju strast prema fotografiji nisu urođeni poverenjem. Iako je pokazao svoj pasoš i razgovarao o svojim putešestvijama, njihova sumnja nije popustila. Zatražili su mu telefon i počeli da pretražuju njegove stvari. U tom trenutku, Dragan je bio svestan da je u ozbiljnoj situaciji. Iako je imao dodatni telefon s libanskom karticom, nije imao mogućnosti da ga iskoristi bez rizika.
Nakon što su ga odveli u nepoznati grad, smestili su ga u kancelariju preuređenu iz džamije, gde je čekao na ispitivanje. Njihova pitanja su uključivala sve, od njegovih prethodnih boravaka u Libanu do njegovih finansija. U trenutku kada su ga ispitivali, Dragan je osećao pritisak i strah, ali je pokušavao da ostane smiren.
Ono što je usledilo bilo je izuzetno mučno čekanje. Dok je šef Hezbolaha molio na tepisu, Dragan je sedeo s mladima koji su ga posmatrali, analizirajući svaki njegov pokret. Njegov um je bio prepun straha, ali i nade da će pronaći način da pošalje poruku za pomoć. Na kraju, nakon što su izveli njegov bicikl iz džamije, situacija se počela menjati.
Tokom ispitivanja, Dragan je razgovarao o svom životu u Srbiji i o tome kako je njegova zemlja takođe bila pod napadom. Njegov odgovor na pitanje o Americi i Izraelu bio je iskren i pokazao je njegovu empatiju prema ljudima u Libanu. Njegova otvorenost i iskrenost su impresionirali članove Hezbolaha, koji su na kraju odlučili da ga puste.
Nakon što su mu vratili pasoš i telefone, Dragan se našao na raskrsnici. Njegov bicikl je bio oštećen, ali su mu članovi Hezbolaha pokazali humanost, pomažući mu da se vrati na put. Njihova interakcija bila je neočekivana, a Dragan je shvatio da su, uprkos svemu, i oni ljudi sa svojim pričama.
Na kraju, Dragan je proveo noć u brdima iznad Sredozemnog mora, gde je doživeo trenutke bliskosti i razumevanja sa ljudima koji su ga prvobitno zarobili. Ova avantura ga je naučila važnosti komunikacije i razumevanja između različitih kultura. Dragan je napustio Liban sa više nego što je očekivao – sa saznanjem da su ljudi sposobni za empatiju čak i u teškim okolnostima. Njegova priča, puna straha i nade, pokazuje kako putovanje može promeniti perspektivu i otvoriti vrata razumevanju.
