Sestre Kristina, Marija i Angelina iz Rusije postale su predmet međunarodne pažnje nakon što su ubile svog oca, Mihaila Kačaturjana, 27. jula 2018. godine. Ova tragična priča počinje godinama pre ubistva, kada su sestre trpele svakodnevno fizičko i psihičko zlostavljanje od strane svog oca. Prema izveštajima, Mihail je redovno sprovodio nasilje nad njima, uključujući i seksualno zlostavljanje.
Istraga je pokazala da je Mihail Kačaturjan, star 57 godina, te noći pozvao svaku od svojih ćerki u svoju sobu, prekoravajući ih zbog lošeg čišćenja stana. U svom besu, prskao im je biber-sprej po licu. Kada je konačno zaspao, sestre su odlučile da se oslobode njegovog terora. Napale su ga nožem i čekićem, zadavši mu smrtonosne povrede na više mesta.
Angelina i Marija su prve napale, pri čemu je Angelina koristila čekić, dok je Marija imala nož. U svom svedočenju, Angelina je opisala trenutak kada su napali oca, govoreći kako nije postojala premeditacija, već su delovale iz instinkta i očaja. Najstarija sestra, Kristina, pokušavala je da ih zaustavi, ali je napad već bio u toku. Mihail je zadobio 36 uboda nožem i preminuo na licu mesta.
Nakon ubistva, sestre su prvo tvrdile da je njihov otac popio preveliku dozu lekova, ali su tokom istrage otkrile pravu istinu o noći zločina. Sestre su otkrile da su godine provodile u zatvorenom prostoru, pod stalnim pritiskom i nasiljem. Jedna od sestara je na suđenju izjavila da je Mihail često od njih zahtevao da se skidaju i prisiljavao ih na seksualne odnose.
Majka devojaka, Aurelija, izjavila je nakon ubistva da je tek tada saznala za užase kroz koje su njene ćerke prolazile. Istakla je da je stan bio pun oružja, što je policija kasnije potvrdila. Istražitelji su na mestu zločina pronašli više pištolja i municije, kao i tragove metaka u zidovima. Mihail je navodno čak i pucao u pravcu svojih ćerki.
Slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a peticija za oslobađanje sestara prikupila je više od 300.000 potpisa. Mnoge organizacije za zaštitu žena i dece su se uključile, pozivajući na pravdu za sestre i ističući važnost borbe protiv porodičnog nasilja.
Tokom suđenja, sestre su se suočile s teškim pitanjima i stigmatizacijom, ali su njihovi advokati naglašavali da su delovale u samoodbrani nakon godina zlostavljanja. Ova situacija je otvorila diskusiju o nasilju u porodici i potrebnim reformama u pravnom sistemu koje bi mogle zaštititi žrtve.
Mnogi su se zapitali kako je moguće da je ovakvo nasilje moglo trajati tako dugo bez intervencije vlasti. Sestre su često bile viđene sa modricama, a komšije su svedočile o nasilju u njihovom domu. Nažalost, sistem je zakazao, omogućavajući da se ovo zlostavljanje nastavi godinama.
Kraj ove tragedije je postavio teška moralna pitanja o pravdi, oprostu i o tome koliko daleko može ići očaj. Sestre, koje su postale simbol borbe protiv porodičnog nasilja, sada se suočavaju s posljedicama svojih postupaka u društvu koje ih je ranije zlostavljalo. Njihova priča je podstakla mnoge da razmisle o problemima koje žrtve nasilja često trpe, kao i o potrebnim promenama u društvu kako bi se osiguralo da se ovakvi slučajevi više ne ponavljaju.
Ova tragična priča ne samo da stavlja u fokus brutalnost porodičnog nasilja, već i potrebu za podrškom i pravima žrtava. Samo kroz otvorenu diskusiju i akciju možemo se nadati da će se borba protiv nasilja u porodici nastaviti i da će se osigurati sigurnije okruženje za sve.
