Bivši gradonačelnik Cetinja, Jovan Markuš, i aktivista za ljudska prava, Aleksandar Saša Zeković, podneli su prijavu Specijalnom državnom tužilaštvu Crne Gore protiv nepoznatih starešina i pripadnika Desete crnogorske udarne brigade. Ova prijava se odnosi na krivična dela protiv čovečnosti i druga dobra zaštićena međunarodnim pravom, a koja su učinjena na štetu 28 osoba.
U prijavi se navodi da su, nakon oslobođenja Cetinja 13. novembra 1944. godine od strane partizanskih jedinica, pripadnici Desete crnogorske brigade, na osnovu unapred pripremljenog spiska, iz domova odvodili oštećene u nepoznatom pravcu. U danima 14. i 15. novembra 1944. godine, bez suđenja, izvršena su streljanja u kojima je ubijeno 28 osoba, među kojima su se nalazile i četiri žene. Prema rečima Zekovića, planirane su bile i daljne likvidacije nevinih civila, ali su one sprečene čim se o tome saznalo u partijskom vrhu. Ipak, zločin je do danas ostao nerasvetljen.
Zeković naglašava da prijava i sve druge inicijative u vezi sa ovim slučajem nemaju nikakve veze sa revizionizmom ili nacionalizmom. Markuš je dodao da je ovaj događaj označio početak sunovrata građanskog Cetinja iz kojeg se čini da nema izlaza. On je istakao da pogubljeni građani nisu pripadali nijednoj zaraćenoj strani, što dodatno naglašava kompleksnost i tragičnost ove situacije.
Ova prijava dolazi u trenutku kada se u Crnoj Gori sve više govori o potrebi za suočavanjem sa prošlošću, posebno u kontekstu ratova i sukoba koji su obeležili region tokom 20. veka. S obzirom na to da su mnogi zločini ostali nerasvetljeni, ova inicijativa može poslužiti kao podsticaj za dalja istraživanja i procesuiranje ratnih zločina.
Crna Gora, kao i mnoge zemlje u regionu, suočava se s izazovima u vezi sa pomirenjem i priznavanjem prošlih grehova. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su zločini protiv čovečnosti neprihvatljivi bez obzira na to ko ih je počinio. Prijave kao što je ova mogu doprineti procesu pravde i omogućiti porodicama žrtava da dobiju odgovore koje traže više od sedam decenija.
Uloga pojedinaca poput Markuša i Zekovića u ovom procesu je od suštinske važnosti. Njihova hrabrost da istupe i podnesu prijave protiv onih koji su odgovorni za zločine može inspirisati druge da se uključe u potrazi za pravdom. Takođe, ovo može otvoriti vrata za dijalog o važnosti ljudskih prava i postavljanju temelja za buduće generacije koje će živeti u društvu bez mržnje i nasilja.
S obzirom na to da se u svetu suočavamo s porastom nacionalizma i revizionizma, važno je raditi na izgradnji društva koje se temelji na poštovanju prava svih pojedinaca, bez obzira na njihovu etničku, političku ili bilo koju drugu pripadnost. Samo kroz priznavanje i procesuiranje prošlih zločina možemo izgraditi budućnost u kojoj će svi građani imati jednake šanse i prava.
U tom smislu, prijava Markuša i Zekovića može biti značajan korak ka stvaranju pozitivne promene u Crnoj Gori i šire. Ova akcija može podstaći i druge da se angažuju u borbi za pravdu i ljudska prava, čime se može doprineti izgradnji stabilnijeg i pravednijeg društva.
Na kraju, suočavanje s prošlošću nije lako, ali je neophodno. Učenje iz grešaka iz prošlosti može pomoći u sprečavanju ponavljanja sličnih tragedija u budućnosti. Prijava protiv Desete crnogorske udarne brigade je samo jedan od mnogih koraka koje društvo može preduzeti kako bi se osiguralo da se prava svakog pojedinca poštuju i da se zločini protiv čovečnosti nikada ne zaborave.
