Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić izjavio je danas na konferenciji za medije da će energetska kriza izazvana sukobom na Bliskom istoku imati značajan uticaj na inflaciju i privredni rast u Hrvatskoj. Prema njegovim rečima, inflacija bi mogla dostići oko 4,6 posto, dok se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) procenjuje na 2,6 posto. Ove procene su značajno povećane u poređenju sa prognozama iz decembra prošle godine, kada je HNB predviđala rast BDP-a od 2,8 posto i inflaciju od 3,4 posto.
Na konferenciji, koja je održana u povodu imenovanja Vujčića za potpredsednika Evropske centralne banke (ESB), novinari su postavili pitanje kako će centralne banke reagovati na eskalirajuću naftnu krizu. Vujčić je naglasio da rast cena nafte i gasa predstavlja ozbiljan problem, koji će dodatno pojačati inflacione pritiske i usporiti ekonomski rast.
Govoreći o situaciji u evrozoni, Vujčić je istakao da je Hrvatska u dobroj poziciji da se nosi sa ovim izazovima i da će učiniti sve da održi stabilnost cena na ciljanih dva posto. Ipak, on je upozorio na veliku neizvesnost koja prati trenutnu situaciju, naglašavajući da se okolnosti menjaju iz dana u dan. U skladu sa tim, ESB je objavila nekoliko scenarija koji se tiču budućeg razvoja inflacije i privredne aktivnosti.
Prema najnovijim prognozama ESB-a, inflacija u evrozoni bi ove godine mogla dostići 2,6 posto, što je povećanje od 0,7 postotnih bodova u odnosu na prethodne procene. U slučaju da dođe do poremećaja u tranzitu nafte kroz Ormuški tesnac, inflacija bi mogla porasti na 3,5 posto. U najgorem scenariju, ako bi 60 posto isporuka nafte i tečnog gasa bilo blokirano do prvog tromesečja 2027. godine, inflacija bi mogla dostići čak 4,4 posto.
Što se tiče privredne aktivnosti, ESB predviđa rast od 0,9 posto u osnovnom scenariju, što je 0,3 postotna boda slabije od ranijih prognoza. U „nepovoljnom“ scenariju, rast bi mogao iznositi samo 0,6 posto, a u slučaju „teških poremećaja“ tek 0,4 posto. Vujčić je izjavio da će se situacija razjasniti u narednim danima i nedeljama, te da se svi nadaju da će doći do smirivanja situacije uz minimalne posledice po privredni rast i inflaciju.
Na pitanje o mogućim merama koje bi mogle pomoći građanima da što manje osete globalni rast cena energenata, Vujčić je istakao da će to zavisiti od daljeg razvoja situacije. Napomenuo je da je to pitanje za Vladu, koja je već intervenisala u sličnim situacijama u prošlosti. Očekuje se da će se Vlada, u saradnji sa HNB-om, fokusirati na strategije koje će umanjiti uticaj inflacije na životni standard građana.
Ove vesti dolaze u trenutku kada se Hrvatska suočava sa izazovima koji proizilaze iz globalnih ekonomskih kretanja, što dodatno naglašava potrebu za pažljivim ekonomskim planiranjem i strategijama koje će obezbediti stabilnost i održiv rast. U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija i njihovih ekonomskih posledica, ključne odluke će morati biti donete kako bi se zaštitili interesi građana i osigurao ekonomski prosperitet zemlje.
