Izraelska vlada je odbacila plan od 15 tačaka koji je predložila administracija američkog predsednika Donalda Trampa. Ovaj plan predviđa razoružavanje Hamasa u Pojasu Gaze i postepeno povlačenje izraelskih snaga. Premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, je izjavio da Izrael neće započeti povlačenje sa teritorija koje kontroliše u Gazi dok se Hamas ne razoruža. Prema američkom predlogu, Hamas bi postepeno predao oružje novoj palestinskoj administraciji, dok bi se izraelske snage povukle sa više od polovine teritorije koju trenutno kontrolišu.
Netanjahuovo odbacivanje plana ukazuje na jedan od retkih otvorenih raskola između njega i Trampa, sa kojim je imao bliske, ali često nepredvidive odnose. Ovim potezom, izraelski premijer jasno stavlja do znanja da se ne slaže sa američkim pristupom u vezi sa situacijom u Gazi.
U međuvremenu, zvaničnici Bele kuće su izjavili da ih ne zabrinjava Netanjahuov stav, ocenjujući ga kao politički manevar uoči izbora u Izraelu. Izvori iz američke administracije ističu da razumeju Netanjahuove političke potrebe, pod uslovom da on nastavi da obuzdava napade iz Gaze.
Izaslanik Odbora za mir, Nikolaj Mladenov, naglasio je da je postepeno povlačenje Izraela iz Pojasa Gaze uslovljeno napretkom u procesu razoružavanja Hamasa. On je naglasio da je jedini način da se spreči ponavljanje napada poput onih od 7. oktobra 2023. godine, potpuna i proverena primena plana.
U Iranu, vrhovni vođa Modžtaba Hamnei imenovao je Mohsena Rezaija za sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, što je najviša bezbednosna funkcija u zemlji. Ova promena dolazi nakon što je prethodni sekretar ubijen u američko-izraelskim napadima.
Izraelski premijer je prvobitno odobrio probno povlačenje pripadnika Izraelskih odbrambenih snaga iz tri manja područja u blizini Rafe na jugu Gaze, ali je kasnije promenio odluku i odbio bilo kakvo povlačenje dok se Hamas ne razoruža. Bezbednosni zvaničnici su saznali za promenu Netanijahuovog stava iz medija, što ukazuje na unutrašnju nesigurnost u izraelskoj vlasti.
Donald Tramp je takođe izjavio da su Sjedinjene Američke Države spremne da pojačaju ekonomski pritisak na Iran umesto da pokreću novu vojnu ofanzivu. On je naglasio da se pregovori između Vašingtona i Teherana odvijaju „polovično“, bez novih vojnih pretnji ili izražene ljutnje zbog odlaganja objavljivanja sporazuma između Irana i Omana.
Na Bliskom istoku, situacija ostaje napeta, a događaji u Gazi i dalje su u centru pažnje međunarodne zajednice. Izrael se suočava sa izazovima u vezi sa bezbednošću, dok Hamas nastavlja da predstavlja pretnju po stabilnost regije. Odbacivanje plana od 15 tačaka može dodatno zakomplikovati odnose između Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, kao i situaciju na terenu.
U narednim danima, pažnja će biti usmerena na to kako će se situacija razvijati, posebno u svetlu izbora u Izraelu i promene u američkoj spoljnoj politici. Ova kriza u Gazi ne samo da utiče na živote stanovnika Pojasa Gaze, već i na širu bezbednost Bliskog istoka, koji se bori sa brojnim unutrašnjim i spoljnim pritiscima. Izraelska vlada će morati doneti teške odluke koje će oblikovati budućnost regije, dok se međunarodna zajednica nada mirnom rešenju ovog dugotrajno nestabilnog konflikta.
