Naučnici sa Instituta za poljoprivrednu genomiku u Šenženu, Kina, otkrili su fascinantne informacije o evoluciji krompira, koji potiče od biljke blisko povezane s paradajzom. Pre skoro devet miliona godina, divlji paradajz iz Andskog regiona ukrstio se sa biljkom poznatom kao Etuberosum. Ova hibridizacija dovela je do stvaranja prvih biljaka koje će kasnije postati krompir, kako piše Gardijan.
Profesor Sanven Huang, koji je deo tima istraživača, ističe da je krompir nasledio gene od oba „roditelja“, što mu je omogućilo da razvije skrobne krtole. Ove krtole su ključne za ishranu jer su bogate hranljivim materijama i omogućavaju krompir da preživi u teškim uslovima, kao što su zima ili suša. Istraživači su analizirali genom krompira i otkrili da dva specifična gena – jedan iz paradajza i drugi iz biljke Etuberosum – zajedno pokreću proces transformacije podzemnih stabljika u krtole.
Ovo otkriće pruža uvid u to kako hibridizacija može stvoriti potpuno nove organe, pa čak i nove vrste biljaka. Danas se krompir uzgaja širom sveta, dok su u Andima razvijene brojne sorte ovog povrća. Krompir je bio nepoznat u Evropi sve do 16. veka, kada su Španci doneli ovu biljku na kontinent. Njegova hranljiva vrednost i sposobnost rasta u nepovoljnim uslovima brzo su ga učinile važnom namirnicom.
Istraživači ne staju na ovome. U trenutnim eksperimentima, pokušavaju da stvore nove sorte krompira, čak i da uzgoje krtole unutar paradajza koristeći gene identifikovane tokom istraživanja. Iako su ovo ambiciozni projekti i još uvek u fazi eksperimentisanja, perspektive su uzbudljive za budućnost poljoprivrede i hrane.
Krompir je postao jedan od najvažnijih osnovnih prehrambenih proizvoda na svetu, ali njegovo poreklo i evolucija često ostaju nepoznati široj javnosti. Ovo istraživanje može pomoći u razumevanju ne samo istorije krompira, već i načina na koji se biljke mogu prilagoditi i razvijati u skladu sa promenama u okruženju.
U svetlu ovih otkrića, naučnici ističu važnost nastavljanja istraživanja u oblasti hibridizacije i genetike biljaka. Razumevanje genetskih osnova koje leže iza evolucije krompira može otvoriti vrata za razvoj novih poljoprivrednih praksi i strategija za borbu protiv klimatskih promena.
Kako se istraživanje nastavlja, svet poljoprivrede može očekivati inovacije koje će još više unaprediti proizvodnju hrane i osigurati sigurnu i održivu ishranu za rastuću globalnu populaciju.
